Они су у одговорима на три иста питања о дијалогу Београда и Приштине истакли да решење морају да пронађу две стране, уз помоћ међународних актера.

На питање да ли би у дијалог, поред Европске уније, требало да се укључе и представници САД, Русије и других светских сила, Боцан-Харченко каже да Русија за сада не види све неопходне предуслове за ефикасне преговоре.

Он наглашава да косовско питање треба решавати стриктно у међународно-правном оквиру, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација.

„Москва би могла да учествује у том процесу, али само ако буду постојали заинтересованост и одговарајући позив Београда“, рекао је руски амбасадор.

Ескобар сматра да је битно да две стране предузму неопходне кораке како би се што пре вратиле за преговарачки сто.

Он додаје да ће им неизбежно бити потребна подршка међународне заједнице да постигну жељене циљеве и да су САД, заједно са европским партнерима, ту да им пруже подршку.

Ескобар наводи да је логично то што је Брисел преузео водећу улогу у дијалогу, с обзиром на то да је улазак у ЕУ циљ обеју страна.

Он додаје да и други који желе да на отворен и транспарентан начин подрже и погурају тај процес такође треба да помогну у мери у којој преговарачке стране желе њихову помоћ.

„Оно што ме брине јесу праве намере неких који сада нуде помоћ. Да ли је и њима стало до тога да Србија постигне свој циљ и уђе у ЕУ? Да ли и они увиђају да је статус кво својеврсна мочвара због које ће се трагични одлазак младих из Србије наставити унедоглед? Или можда у статусу кво и регионалној нестабилности виде неке политичке и економске могућности за себе? Да ли су спремни да засуку рукаве и дају све од себе да помогну двема странама да постигну споразум и напредују у својим европским стремљењима“, питао је Ескобар.

На питање да ли би њихове земље подржале корекцију граница, ако би се о томе сагласили Београд и Приштина, Боцан-Харченко истиче да за Русију не може да постоји корекција граница између две државе, јер не признаје Косово.

Он подсећа да је Косово и Метохија покрајина у саставу Србије.

Ескобар каже да је то питање за Београд и Приштину и истиче да ће САД озбиљно сагледати сваки споразум који испуњава услове и утврдити  да ли је он спроводив и трајан и да ли ће произвести нестабилност у земљи и у региону.

Он додаје да су САД свесне да компромисно решење није лако постићи.

„Суштина компромиса јесте да се нечег одрекнеш, али и да нешто добијеш. Како председник Вучић често каже, не постоји друга разумна алтернатива“, каже Ескобар.

На питање да ли је нужно да Србија призна независност тзв. Косова, Боцан-Харченко понавља да ће Москва подржати сваку опцију о којој би се договорили Београд и Приштина и подсећа да Савет безбедности УН може да одобри само компромисно решење.

Ескобар подсећа на став америчког председника Доналда Трампа да би „међусобно признање требало да буде у основи сваког споразума“.

Он цитира и изјаву Трамповог изасланика Ричарда Гренела који је јасно предочио да је Вашингтон усредсређен на то да помогне региону да ослободи свој економски потенцијал.

„Водећи пословни људи највеће привреде света нам понављају да оклевају да инвестирају и долазе на политички нестабилна подручја. Зашто би било ко од њих ризиковао да се упусти у ходање по леду замрзнутих конфликата?“, закључује Ескобар.