Боцан-Харченко: Београд треба да се држи Резолуције 1244 УН и става да је Косово дио Србије

Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је јуче да Београд у преговорима са Приштином треба да се држи Резолуције 1244 УН и става да је Косово дио Србије и додао да Москва подржава компромисно решење косовског питања.

„Ако Београд затражи, Русија ће бити уз Србију и пружити помоћ, али решење је ствар Београда. Косовски чвор може да разријеши једино Београд у разговору с Приштином, уз помоћ међународне заједнице. Ако се буде држао Резолуције 1244 и става да је Косово дио Србије, Београд ће играти главну улогу у преговорима, ако они почну“, рекао је Боцан-Харченко у емисији Прави угао на РТВ.

Упитан да ли Москва подржава подјелу Косова, Боцан-Харченко је навео да је Русија за компромис, јер је „једино компромис (Београда и Приштине) могући основ за одлуку Савета безбедности УН“, и додао да ће у току разговора бити знакова какво је решење могуће, преносе Факти.

Русија друге земље не сматра ни бастионима ни непријатељским тврђавама

Он је додао да „не види да сада постоје сви предуслови за почетак преговора (Београда и Приштине) који би дали резултат“.

Упитан да ли на Западном Балкану и у Србији постоји битка за утицај Русије и САД, Боцан-Харченко је рекао да Москва „такве битке не води“.

„Никада није било изјава руских званичника да су утицај или присуство неке земље штетни. Свака земља има право да развија односе са било којом државом за коју сматра да јој је то у интересу“, казао је руски амбасадор.

Он је навео да је Србија је веома важна за Русију, да то доказује интензивни дијалог руског и српског председника, Владимира Путина и Александра Вучића, и додао да двије земље никад нису имале толико контаката на највишем нивоу као у последњих неколико година.

На питање да ли види Србију као последњи бастион руског утицаја, Боцан-Харченко је рекао да то није прави израз, јер Русија друге земље не сматра ни бастионима ни непријатељским тврђавама.

Србија је под доста великим притиском, али не одустала од стратегије равнотеже

„Ми полазимо од тога да је свака земља независна, суверена држава и наш циљ је развој билатералних односа на темељу узајамних интереса“, казао је руски дипломата.

Он је појаснио да је, када је у интервјуу листу Политика рекао да је Србија упориште Русије, мислио на то да двије земље имају висок ниво узајамних односа и поверења и да у сваком тренутку могу да рачунају једна на другу.

Говорећи о ставу који се могао чути од неких лидера ЕУ на самиту у Хелсинкију, гдје је поменуто да Србија треба да слаби, а не да јача односе са Русијом, Боцан-Харченко је казао да је Србија примјер земље која је кандидат за ЕУ, а уз то активно развија односе са Русијом.

„Србија је под доста великим притиском, она није одустала од своје стратегије равнотеже. Неки у ЕУ имају став да Србија не треба да се повезује с Русијом, али од руских званичника никада нико није рекао да Србија не треба да иде у ЕУ и мислим да никада нико и неће рећи. Ми поштујемо спољнополитичлки курс Србије – пут у ЕУ и развој односа са Русијом“, навео је Боцан-Харченко.

Он је рекао да ће придруживање Србије ЕУ корак по корак створити потешкоће у њеним односима с Русијом, али је додао да су обје земље спремне да почну разговоре о прилагођавању односа због онога што ће Београд морати да прихвати на европском путу.

Посјета Медведева Београду 20. октобра веома је значајна

Као примјер земље која је чланица ЕУ, а с којом Русија има доста развијене односе навео је Словенију.

Боцан-Харченко је рекао да је посјета руског премијера Дмитрија Медведева Београду 20. октобра веома значајна, јер он долази поводом 75. годишњице ослобођења Београда, датума „веома значајног и за Србију и за Русију“, што, како је казао, „сада добија посебан значај, јер има пуно покушаја фалсификовања историје и рехабилитације фашизма и нацизма“.

Руски амбасадор је рекао да ће током посјете Медведева бити пуно разговора и преговора с Вучићем о развоју односа двије земље, с акцентом на трговинске и економске односе.

Поводом потписивања трговинског споразума Србије и Евроазијске економске уније, које је заказано за 25. октобар у Москви, Боцан-Харченко је рекао да је то „најбољи примјер уравнотеженог приступа Србије“, да штете за њен европски пут уопште неће бити, а да ће она добити додатно велико тржиште, пораст свог извоза и више могућности.

Он је казао и да се нада да Турски ток неће имати судбину Јужног тока, јер сад постоји „више разумјевања и добре воље“, и јер Турски ток „решава пуно енергетских проблема у Европи и доприноси њеној енергетској безбедности“.