“БЛАГОДЕТИ” ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА: Број дјеце обољеле од рака већи 75 одсто

Од различитих облика рака у Србији су 2016. обољела 334 детета. То је за чак 75 одсто више него деценију раније, када је за годину дана рак дијагностикован код 200 дјеце.

Иако за то, бар засад, немају конкретне доказе, многи љекари мисле да је драстичан пораст обољевања дјеце од рака, који званично региструје Институт за јавно здравље Србије, у некој мјери свакако повезан са осиромашеним уранијумом у муницији којом нас је НАТО бомбардовао 1999. године.

Сваког дана једно дијете у Србији оболи од рака, а сваке недеље један малишан изгуби битку с том опаком болешћу. Поражавајуће је, али рак је у Србији по учесталости други узрок смртности дјеце до 14 година, одмах послије повреда.

Професор др Зоран Радојичић, директор Универзитетске дечје клинике у Тиршовој и хирург који се бави онколошком хирургијом, каже за “Новости” да је теоријски могуће повезати повећано оболевање од малигних болести и бомбардовање.

– Имамо и разлог да вјерујемо да јесте повезано, али је важно нагласити да је неопходно ову везу научно доказати. Потребни су нам докази да станемо иза става да у настајању малигних болести у Србији удео имају и последице бомбардовања, казао је он.

Професор др Дејан Шкорић, педијатар хематоонколог у Универзитетској дечјој клиници, каже да се код дјеце веома ретко јављају карциноми, у мање од један одсто случајева, а најчешће су то леукемије, лимфоми и тумори који потичу од ембрионалних ћелија.

– Узроци могу бити генетски, дјеца наслеђују од родитеља мутације гена, услед чега имају склоност ка настанку малигних болести – каже професор Шкорић за “Новости”. –

Поред гена, и егзогени фактори као што су јонизујућа зрачења, хемијски агенси попут бензена, пестицида и тешких метала и биолошки агенси у виду неких вируса могу допринети настанку малигне болести. Прецизан узрок настанка болести код одређеног пацијента је најчешће непознат.

Мали пацијенти из свих крајева Србије, Црне Горе и Републике Српске лијече се у Институту за мајку и дете и Институту за онкологију и радиологију Србије (ИОРС). Углавном су ту због леукемија и лимфома, а од солидних тумора најчешћи су тумори мозга, тумори костију и мекоткивни саркоми. На педијатријској онкологији ИОРС има 18 постеља, а у зависности од типа и степена проширености болести, проценат излечења код солидних тумора може бити између 70 и 80 одсто. Код леукемије проценат излечења је и изнад 90 одсто. битку са малигном болешћу је 2016. године изгубило 49 малишана.

– Вољела бих да ми стручњаци који тврде да су хемија и осиромашени уранијум од бомбардовања скоро па лековити објасне откуд нам оволики пораст оболевања код дјеце – каже професорка др Даница Грујичић, неурохирург, један од покретача иницијативе да се испитају последице НАТО бомбардовања по здравље људи и животну средину.

У свијету обољевање дјеце од рака чини један одсто у структури оболевања од свих малигних болести, у Европи 0,4 одсто, односно 165 деце годишње, а у Србији – око 0,7 одсто. То је податак из званичног регистра Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.