БЈЕЛАЈАЦ: Европа нажалост заборавља борбу против фашизма

Српски народ био је активни борац против фашизма. Дакле, сасвим је легитимно, сматра др Миле Бјелајац, историчар, и да српска војска учествује на Паради победника у Москви којом се обележава 9. мај, Дан победе над фашизмом.

На констатацију да одлазак наше војске у Москву није наишао на одобравање неких западних центара моћи, Бјелајац каже:

– Смена генерација и култура сећања као да се труде да се из колективног памћења избрише са каквим одушевљењем је Европа дочекала да зло буде срушено. Наравно, за неке актере то је био слом њихових планова и осећај пораза.

* Да ли хоћете да кажете да Европа заборавља тековине антифашистичке борбе?

– Европска унија данас окупља и победнике и побеђене, и некадашње окупаторе и некадашње потлачене. Постоје трајни покушаји да се лоша заједничка прошлост заборави. То је разумљиво, али не би смело да буде науштрб заборава како је и зашто избио Други светски рат и колике жртве су поднете да би се успоставило право на слободу.

* Европа данас у неким конфликтима, попут оног у Украјини, подржава стране које имају одлике фашистичких покрета…

У остваривању геополитичких циљева идеолошке разлике су ипак од другоразредног значаја. Старо правило да је непријатељ мог непријатеља мој пријатељ не пита за финесе. Једино је тако могуће објаснити да се гледа кроз прсте менталним наследницима и насилницима у Украјини чији су узори у Другом светском рату били побеђени. Гледају, на пример, и Пољаци који су пострадали у украјинским прогонима, у несравњиво већем броју него официри у Катинској шуми. Око Катинске шуме је изграђен култ, а украјинским нацистима и њиховим следбеницима се опраштају погром и геноцид. Двоструки стандарди не могу очувати мир и донети прогрес народима.

* Како видите однос Европе према Србији?

– Треба разликовати стандарде и неку општу политику ЕУ, па и према Србији, од политике појединих чланица. Историјска наслеђа, као и неке тековине прошлости видимо да трају на различите начине и у нашем времену. Француски председник Митеран је у разговору са Папандреуом 1993. године упозоравао на грешке које је Европа починила током југословенске кризе. Сматрао је да су став и политика Немачке томе много допринели. Објашњавао је то чињеницом да се у свест Немаца увукла некадашња аустроугарска мржња према Србији и Србима.

* Што доводи до врло конкретних последица…

– Амерички професор Димитрије Ђорђевић још је 1970-их упозораво на карактер бројних аустријских студија на америчким универзитетима предвиђајући последице. Данас као да оживљавају планови Аустроугарске из 1906, 1912. или 1914. Па и смисао некадашњег пројекта „велике Албаније“ као да добија исту функцију данас. Мотиви великих сила увек остају исти: доказивање кредибилитета силе, жеља за доминацијом и контрола простора. И ратови и пројекти воде се тим начелима.

* Албански политичари све чешће најављују уједињење Косова и Албаније, ту су и недавни сукоби у Македонији.

– Геополитички планови се никада не праве на кратке стазе или случајно. Реализују се корак по корак. Некада се њихова права димензија наслути тек када је касно за отпор. Подсетићу, на пример, да је амбасадор СР Југославије у Индији др Чедомир Штрбац, према књизи „Записи из Индије 1997-2002“, јавио Београду да је из два извора сазнао да је током посете бугарског министра одбране Тирани априла 2001. године албански министар одбране „неофицијелно“ али „готово директно“ предложио да Бугарска и Албанија поделе Македонију. Бугари су наводно били изненађени.

Тагови: 9. мај, Миле Бјелајац, Москва, Парада