Председник Србије Александар Вучић користи стратегију одлагања примене споразума са „Косовом“ како би се променио геополитички контекст у свету, док Запад инсистира на финализацији споразума, рекла је председница Хелсиншког одбора за људска права Соња Бисерко гостујући на приштинској КТВ.
Она је додала да се нада да ће Запад извршити још већи притисак како би се процеси окончали и отклонила забринутост за безбедност Балканa.
„За Запад је после Бањске то најважније јер је тај догађај био илустрација шта може да се деси у региону ако Београд настави са овом политиком. Очигледно је да Русија има интерес да задржи статус кво у региону, што је додатни аргумент за назадовање нашег региона у ових 12 година“, изјавила је Бисерко.
Судећи по наставку интервјуа, пацификовање Србије, њено признање независности тзв. Косова, неутралисање Русије из региона и одлазак Додика са власти, решиће све проблеме. Запада или региона процените сами.
Она је у интервјуу критиковала и изасланика Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака рекавши да није био убедљив и да „нема енергије“. Изнела је и мишљење да је Србима на Космету потребан нови лидер.
Према њеном виђењу ствари, српска заједница на КиМ суочена је са тешким притисцима Београда.
„Они се инструментализују за интересе Београда, а не за своје. Србима на Косову је потребно руководство које своје интересе ставља на прво место, а не интересе Београда“, сматра Бисерко.
Осим што је Србе посаветовала да „косовске интересе“ ставе на прво место јер су грађани те „земље“, није заборавила да похвали „Косово“ за напредак који се огледа у процесу приступања чланству у Савету Европе.
Гласање Парламентарне скупштине Савета Европе у корист Приштине, које је по оцени српске делегације у овом телу било најгрубље кршење основних принципа ове организације, за Бисерко је „дивна вест“.
Она је поновила и став који се могао чути од посланика ПССЕ да ће приступањем Савету Европе Срби на Космету уживати заштиту суда за људска права у Стразбуру, као и да ће српска културна баштина бити боље заштићена. Заборављајући да је Србија већ члан Савета Европе, као и њена јужна покрајина коју је СЕ до сада означавао звездицом у складу са резолуцијом 1244 УН и да их ни до сада ништа није спречавало да примењују међународно право на овом делу територије.
Бисерко је поводом става Србије о неприхватљивости тога да Приштина постане члан СЕ, изјавила да је Београд не само у обавези да дозволи „Косову“ да крене напред, већ треба да буде први који ће га у томе подржати.
„Неприхватљиво је да Србија буде укључена у кампању и да је успела да убеди неке земље да повуку признање Косова. То не може бити став државе која је оријентисана ка чланству у Европској унији и која је укључена у процес нормализације односа са Косовом. Све се то ради да би се направила бука како би се прикрило одустајање Београда од Косова. Ово је завршна фаза суверенитета Косова и чињеница је да су Срби сада грађани државе Косово“, рекла је Бисерко.
Она је навела и да је Србија играла дестабилизујућу улогу у консолидацији неколико земаља, посебно Босне и Косова, а сада и Црне Горе.
„Без пацификације националистичке политике Србије, регион не може лако да настави демократизацију, напредак и интеграцију ка ЕУ“, навела је Бисерко.
Осим српске „националистичке политике“, треба неутралисати, како је истакла Бисерко, и руско присуство, јер Србија без помоћи Русије не би могла да се понаша као у последњих десет година, како је образложила.
„Постоје историјске везе са Русијом. Ту су и питања православне цркве, веза и емоција, али с друге стране, оно што повезује ова два народа су антизападне вредности и осећања, ауторитарност, а српско друштво не изгледа спремно да прихвати европске вредности“, забринута је Бисерко.
Констатовала је и да се НАТО све више ангажује у региону и да ће са или без Србије окончати „забринутост за безбедност на Балкану“.
Говорила је и о Резолуцији у Сребреници, наводећи да је „величање злочинаца у Србији“ разлог због којег се она сада подноси, као и да је то „морална неопходност јер Србија и њене елите нису могле да заузму морални став против онога што се догодило“.
Она је навела да изјаве Милорада Додика, који је рекао да ће Република Српска, уколико ова резолуција буде усвојена, покренути одвајање од Босне и Херцеговине, треба озбиљно схватити.
„Међународна заједница треба да буде спремна. Али истовремено постоји повећање ваздушног присуства НАТО-а у Босни, па се припремају за било какву ескалацију у РС. Политичка каријера Милорада Додика је при крају и Босна ће, надамо се, имати европску перспективу“, закључила је Бисерко.