Билд: Србија ће најбоље у Европи проћи кроз корона кризу

Србија ће најбоље у Европи проћи кроз актуелну корона кризу, закључује угледни њемачки дневник Билд, у упоредној анализи о томе како је која земља одговорила на изазове епидемије и колико успјешно је савладала тај изазов.

– Да привреда у појединим земљама расте брже и солидније него у неким другима је јасно, али никада до сада разлика није била тако велика као у корона кризи – констатује Билд у чланку под насловом „Земље у кризном поређењу – зашто корона прави разлику или зашто Србија најбоље излази из ове кризе“.

Билд указује да јесења прогноза Европске комисије потврђује „прво мјесто“ Србије у европским оквирима, те анализира како је у томе успјела.

Тако, као разлоге за успјешан пролазак Србије кроз кризу лист наводи кратко закључавање, спроведено уз финансијску помоћ погођеним привредним гранама, затим високе инвестиције у инфраструктурне пројекте, фокус на дигитализацији, значајни раст пољопривредног извоза, те и чињеницу да туризам не игра готово никакву улогу по економију земље.

Анализирајући утицај кризе на привреде у свијету, Билд наводи да је БДП у првој половини ове године, на примјер, у Перуу пао за 31 одсто, док је у Кини порастао за 0,3 процената.

Лист констатује да и у доба ранијих великих финансијских криза, 1987. и 2009. године, те разлике нису биле тако велике, већ су износиле максимално 11 одсто.

Њемачка је, указује лист, суочена са падом БДП-а за 5,5 одсто.

Билд, у потрази за факторима који утичу на привреду, наводи да број заражених вирусом корона и умрлих има значајан негативан ефекат.

– Што више болесних и умрлих, то је гори негативан ефекат – констатује лист.

Такође, наводи да више индустрије помаже, јер земље са снажном индустријом, према експертима OECD, боље пролазе кроз кризу, пошто индустрија, док су ресторани, хотели и други затворени, може брже да се поново покрене, ако уопште бива затворена.

Земље које се ослањају превише на туризам током корона пандемије су претрпјеле дугорочније посљедице.

Према анализи OECD -а и дужина и чврстина „закључавања“ има значајне посљедице по дубину и трајање кризе, додаје Билд.