© Logo

Безбедносно информативна агенција припремила је публикацију поводом 20 година од погрома српског народа на Косову и Метохији у којој је први пут детаљно описана комплетна реконструкција свега што се дешавало тог 17, 18. и 19. марта, као и о догађајима који су претходили и предстaвљају планско припремање за етничко чишћење Срба 2004. године.

У овој вредној збирци факата, коришћени су подаци прикупљени оперативним радом Агенције, обавештења прикупљана од сведока ових догађаја која су сабирана у дужем временском периоду, судска документација и други релевантни извори о правој природи овог планског и систематског напада на Србе изведеног 17. марта 2004. године.

Први пут наводе се именом и презименом особе албанске националности које се доводе у везу са Мартовским погромом, укључујући и албанске политичке структуре, али и директне извршиоце.

Циљ овог издања јесте осветљавање свих чињеница које су довеле до овог координираног насиља над српским народом на Косову и Метохији пре 20 година, пишу „Новости“.

„Настојања албанских екстремиста да Мартовски погром Срба 2004. године представе као спонтану реакцију Албанаца на несрећни случај дављења албанских дечака из села Чабра у реци Ибар, за шта су злонамерно окривљени Срби, представља само параван претходно добро планиране и припремане акције етничког чишћења Срба са Косова и Метохије и уништавања њиховог националног и културног идентитета, односно брисања трагова њиховог вековног постојања на том простору“, наводи се у публикацији БИА.

Јавности су мало познати прави извршиоци погрома тог 17. марта у коме је мучки убијено деветоро Срба, а етнички очишћено шест градова и девет српских села.

По први пут у овој књизи је објављен комплетан попис имена и идентификационих података оних који се по различитим основама доводе у везу са погромом Срба и њихов списак налази се на крају ове публикације.

Како се наводи у овој књизи, у позадини мартовског налази се сукоб ДСК и ДПК и планови албанских екстремиста да изазивањем побуне преузму власт у Приштини и у потпуности етнички очисте покрајину од Срба, онако како нису успели током сукоба 1999. године.

Оперативни план деловања припремао се унапред и доносио на тајним састанцима које су организовале различите албанске структуре.

Како се наводи у публикацији, по том питању одржано је више тајних састанака на различитим локацијама.

„Најзначајнији су они који су организовани у стану Азема Суље у Приштини у насељу Пејтон где су доношене одлуке о организовању побуне и Мартовског погрома Срба. Са истим циљем су одржана још два значајна састанка у селу Смира, општина Витина у кући Ејупа Аметија, 29. октобра и 15. новембра 2003. године“, показују подаци БИА.

Посебно ангажовање на припремама побуне и етничког чишћења Срба испољили су припадници албанске илегалне службе ШИК који су на терену били задужени да групишу своје чланове по општинама и припремају екстремисте за рушилачки поход на Србе и њихову имовину.

С тога, ова публикација представља важан документ из ког комплетна домаћа, али и међународна јавност може да схвати да 17. март није била никаква случајност и производ спонтане реакције албанског народа, већ дуго припремана планска акција за коју је терен спреман месецима уназад, а за коју се чекао „погодан“ повод за наставак обрачуна са српским народом и наставак агресије 1999. године и која је требало да буде завршена тог крвавог марта 2004. године.