Безусловна сарадња или безусловна капитулација: Шта значе претње Виоле фон Крамон?

Претње ЕУ мерама ако Србија не прихвати безусловну сарадњу у случају Бањска представљају припрему терена за нове притиске, кажу аналитичари и упозоравају да би требало повући црвене линије како не би био нарушен државни интегритет

На европском столу су нове мере против Србије, а њихово усвајање зависи од пуне и безусловне сарадње Србије у истрази о догађајима у Бањској, најавила је посланица Европског парламента Виола фон Крамон.

Она је истакла да ће мере, уколико буду усвојене, бити уперене на „прављење штете владајућем режиму“ и односиће се, пре свега, на смањење новца из европских фондова.

„Лопта је у дворишту Србије“, поручила је Фон Крамон, остављајући домаћим актерима да промишљају зашто придев „безусловни“ иде уз сарадњу, кад му боље пристаје – ултиматум.

Исти захтев је недавно упутио и портпарол ЕУ Петер Стано, па ће пред Београдом у наредном периоду бити нимало лак задатак да открије које услове мора да испуни да би сарадња била верификована као безусловна.

Додатну главобољу представља то што тако присна сарадња несумњиво улази у домен рада полиције, војске и других безбедносних структура Републике Србије.

Да ли „пристајање на све“ може да угрози не само политички его српских званичника, већ и да нанесе већу штету задирањем у информације од виталног интереса за безбедност државе?

ЕУ жели контролу
Србија ће знати да одговори тим притисцима Запада и неће прихватити оно што може да значи нарушавање нашег интегритета, каже за РТ Балкан Стевица Деђански из Центра за међународну сарадњу и додаје да су изјаве Виоле фон Крамон показатељ онога што нас чека у наредном периоду.

„Позивање на безусловну сарадњу показује да желе да имају контролу над процесима у нашој земљи, иако ми све време водимо истрагу и радимо све што је потребно, али се не мешамо у рад правосудних органа. Они нам иначе у другим ситуацијама то замерају, а сада би они хтели да се мешају“, оцењује Деђански.

Наводи да је и раније било доста притисака и озбиљнијих ситуација, али да је Србија успела да се одупре.

„Наравно, то није лако. Али са друге стране, ако то допустимо, ми више нећемо имати државу. То не значи да ми не треба да сарађујемо – ми већ сарађујемо. Али овде је циљ даље понижавање Србије и терање да признамо да смо нешто урадили. Фон Крамон се састаје у Србији са представницима дела опозиције који кажу да је то урадила држава Србија и Виола фон Крамон се води тиме. Али не треба држава да се води тиме“, поручује наш саговорник.

Наметање сценарија
Било би опасно да истрага буде вођена са становишта неког пројектованог политичког циља или са становишта безусловног прихватања верзије догађаја коју је лансирала полиција тзв. Косова, а коју су увелико експлоатисали тамошњи медији, као и неки медији у региону и на Западу, каже за РТ Балкан аналитичар Дејан Вук Станковић.

„Оно што Србија сигурно неће прихватити је да безусловно прихвати приштинску верзију догађаја. Истрага је покренута, држаћемо се онога што знају надлежни органи, а Виола фон Крамон није особа којој је стало до непристрасне, на чињеницама засноване истраге, с обзиром да у јавности наступа као лобиста независног ‘Косова'“, оцењује Станковић.

Он додаје да у случају европске посланице постоји доста разлога да се верује да она има унапред пројектован сценарио шта се тамо десило, а да од Србије тражи да тај сценарио прихвати.

„Ако безусловна сарадња подразумева размену информација у смислу да Србија даје компетентан извештај о томе шта се десило, заснован на чињеничном стању, на опису догађаја, радњи, околности и хронологији, ја претпостављам да српски државни органи нема шта да крију“, наводи наш саговорник.

Рециклажа случаја Рачак
Станковић упозорава и да овакве изјаве треба сагледавати у светлу медијског рата који се води и у коме се случај Бањска користи као повод за даље притиске на Србију.

„Мени то личи као на успутну рециклажу случаја Рачак. Само се тражи повод и догађај који је одскочна даска за даље притиске, али се надам да епилог неће бити као у случају Рачак“, сматра Станковић.

Он подсећа да Србија до сада ни једним гестом није одбила европско посредовање, иако оно, по његовом мишљењу, није било непристрасно, него је почивало на асиметрији у третману Срба и Албанаца.

„С обзиром на склоност ка злоупотребама и симплификацијама и ту громогласну реторику која је уследила након догађаја у Бањској, чини ми се да се овде прави сцена за нови притисак, за кокетирање са санкцијама и захтевима да Србија одустане од ЗСО и призна независност тзв. Косова“, истиче Станковић и закључује да је Виола фон Крамон „весник таквог развоја догађаја“.

Диктат као после атентата у Сарајеву
Некадашњи официр Контраобавештајне службе (КОС) Љубан Каран сматра да је безусловна сарадња – диктат.

„Као када је био атентат у Сарајеву, па су такву сарадњу тражили представници Аустроугарске, али им то није одобрено. Сам термин безусловна сарадња је накарадан и на неки начин понижавајући за нашу државу. Србија нема шта да крије, јер је потпуно јасно да није учествовала у догађајима у Бањској“, каже Каран за РТ Балкан.

Истиче да Србија и не треба толико да обраћа пажњу на терминологију, зато што би „то неко могао да злоупотреби па да каже да ми нисмо за сарадњу“.

„Наша држава треба да прихвати сарадњу, а зна се где су црвене линије и у шта неко са стране може да има увид, а у шта не може. Не може да има увид у документа која се не тичу овог догађаја. То им не треба дозволити“, поручује Каран.