Без заштите, без права на наду: Како је Курти Србе на КиМ, читав један народ, ставио ван закона
Getty © Getty © Photo by Pierre Crom
Само пет дана уочи најављене примене нових закона о возилима и странцима на тзв. Косову, царина и полиција самозване државе спровели су појачану акцију контроле возила са страним регистарским таблицама и у прошлу недељу за неколико минута одузели три возила.
Једно од одузетих возила било је са таблицама Албаније, за друга два није саопштено у којој су земљи регистрована, али, посебно Србима на КиМ јасно је да нису мета Албанци који возе аутомобиле регистроване у Албанији, већ су права мета Срби са возилима са српским ознакама.
Закон који су донеле приштинске власти и чија би примена требало да почне 15. марта предвиђа да Срби са „косовским“ личним картама неће више моћи да управљају возилима са регистарским ознакама које издаје МУП Србије а која су уз овлашћења до сада користили на Косову и Метохији.
По неким проценама, чак 80 посто возила у Северној Митровици са српским су регистарским ознакама и возе се уз овлашћења.
Сва та возила, односно Срби којих их користе, биће од 15. марта, уколико се поново не деси неко краткорочно одлагање на мети косовске полиције и царине.
Простије речено, администрација Аљбина Куртија, уствари, ставиће на тај начин велики број Срба на Косову и Метохији, посебно на Северу – ван закона.
Све те Србе полиција ће већ од 15. марта, или за месец, два или три, свеједно, моћи да зауставља, одузима им возила, хапси их, одређује им притвор, малтретира их, бије, без икаквих законских, институционалних ограничења, без икакве заштите за Србе…
Тешко је у овом тренутку проценити колико ће се Срба са КиМ наћи на удару нових законских одредби Куртијевих власти чији је почетак примене у међувремену здушно подржала и Европска унија, наводећи да су по стандардима Брисела, односно колико ће Срба тим одредбама бити стављено ван закона. И узалуд Срби са Косова и Метохије ових дана куцају на врата Брисела, земаља Квинте, западних амбасада у Приштини, тражећи тамо заштиту.
Процене су да ће се на удару приштинског закона о странцима наћи најмање половина од око 1.000 професора и других запослених на Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Рестриктивни законски услови наведени у поменутом закону захтевају од професора који немају тамошња документа да се најпре пријаве косовској полицији, да затим, под немогућим условима прибаве боравишну а затим и дозволу, односно лиценцу за рад.
За ове две дозволе, професори ће морати да приложе потврду да раде у установи акредитованој у косовском систему, што Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици није, што значи да ће 500 профосора и других запослених у старту остати без права да раде, да образују студенте, да путују на КиМ, односно, биће стављени ван закона.
Те професоре, колико сутра, од 15. марта, или за месец-два дана, полиција ће моћи да заустави на Јарињу или Брњаку и да им просто забрани улазак на „Косово“.
Ван закона ће, најједноставније речено бити стављено и нешто мање од половине од 7.000 студената колико их има Универзитет у Приштини.
Сви студенти овог Универзитета, који је члан Европске асоцијације универзитета и препознат је са те стране, који немају косовске папире мораће такође већ за који дан да се пријаве полицији, а да затим аплицирају за боравишну дозволу.
И њима ће, као и професорима, за боравишну дозволу бити потребна и потврда да на КиМ студирају на факултету акредитованом у косовском систему, што значи да ће остати без права на студирање, на образовање, да ће полиција и њима моћи да забрани улаз на Косово, да ће оне које затекне на улици, на факултету, у мензи, у студентском дому без боравишне дозволе моћи експресно да протера са Косова и Метохије.
Сви ови студенти и професори у овом случају су без икакве правне, институционалне и било какве друге заштите.
Мимо овога, ван закона биће стављени и студенти Факултета техничких наука у Косовској Митровици.
Деканату овог факултета почетком фебруара дат је ултиматум од 30 дана да се иселе из зграде која је, наводно, власништво косовског Универзитета у Приштини.
Ултиматум истиче ових дана. Професори и студенти ове установе могли би већ данас, сутра или прекосутра да се суоче са закључаним вратима факултета или да буду истерани из учионица на улицу. Да буду стављени ван закона.
Ректор поменутог универзитета, Арбен Хајрулаху јуче је изјавио да „Факултет техничких наука мора добровољно да ослободи имовину и преда је законитом власнику, Универзитету у Приштини, или покренути формални захтев за регулисање двосмерног правног односа за коришћење, при чему је Универзитет спреман на сарадњу“.
Даље, процењује се да ће најмање 10.000 Срба са КиМ бити на удару закона о странцима јер немају косовска документа. Сви они ће, па и они који су рођени на КиМ, који живе у својим кућама и становима на КиМ, на имовини својих очева, дедова, прадедова, морати да се у року од 72 сата пријаве полицији, да траже боравишну дозволу, да прибаве сијасет докумената и да се затим суоче са косовском правдом, са службеницима који не говоре српски, који имају дискреционо право да некоме одобре или не одобре поменуту дозволу.
Колико ће се српских породица суочити са претњом да буду раздвојене, да један од брачних другова, да једно од деце буде протерано са Косова и Метохије?
Посебно је тешко у овом тренутку проценити број Срба који ће се наћи на удару закона о странцима када је здравство у питању. Прво, велики број лекара остаће без права да долазе, да раде на Космету, да лече људе, јер неће моћи да добију потребне лиценце.
Сасвим је јасно да један број здравствених радника који раде у здравственим установама Србије на Kосову и Метохији долази из централне Србије и борави само на основу исправа које Србија издаје.
„Они у смислу овог закона постају странци и време које они могу да проведу на Kосову јесте ограничено законом. Штавише, они су обавезни и да у оквиру тог времена пријаве свој боравак, тако да ће најпре морати да ограниче време које проводе на Kосову и Метохији, дакле да не прекораче тај законски праг који имају, али исто тако биће приморани да се пријављују косовској полицији уколико желе да дуже бораве и у оквиру тог периода“, изјавио је за „Косово онлајн“ политиколог Огњен Гогић додајући да се са законом о странцима паралелно може поставити питање радних дозвола, „односно да ли те особе током периода у којем бораве на Kосову могу и да раде у установама које нису правно препознате на Kосову„.
На другој страни, возила која користе здравствене установе на КиМ, санитети, доставна и друга возила од којих зависи функционисање здравствених установа на КиМ у српском систему, у великом броју власништво су Министарства здравља Србије, имају српске регистарске ознаке и наћи ће се на удару закона о возилима.
„Прво, велики број колега нема косовска документа и они ће од 15. бити практично онемогућени да извршавају своје радне обавезе. Међутим, много важнија ствар су евентуални транспорти због закона о саобраћају, односно о возилима, јер су наша санитетска возила регистрована на Рашку или на Београд, управо због немогућности да се адекватно региструју у систему привремених институција Kосова. Тако да је забринутост огромна. Поставља се питање правилног и адекватног 24-сатног функционисања здравственог система“, изјавио је за „Косово онлајн“ специјалиста ортопедије и професор на Медицинском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Северној Митровици др Александар Божовић.
Велико је питање и колико ће се свештеника, монаха СПЦ наћи на удару закона о странцима, колико ће њих морати да се јаве у полицију, затраже боравишне дозволе, колико ће их бити суочено са опасношћу депортације из манастира?
На страну што су претходних година Срби на КиМ у великом броју, различитим одлукама приштинских власти већ стављени ван закона. Тако су, одавно ван закона Срби староседеоци, власници земље у општинама Зубин Поток, Лепосавић, на чијим су имањима постављене војне и полицијске базе. Њихове њиве и ливаде безобзирно су узурпиране, отете, а власти су накнадно, ретроактивно покренеле поступке експропријације.
Ван закона су и бројни Срби, посебно у општинама на Северу којима су по различитим основама отети станови, локали на шеталишту у Северној Митровици, рецимо.
Ван закона су и Срби који су 1999. или 2004. или касније протерани са својих имања и којима је ускраћено право на одржив повратак.
Ван закона су и хиљаде Срба пензионера, радника на Косову и Метохији који по плате и пензије морају у централну Србију, у Рашку, Краљево, Врање, Куршумлију као и они који у апотекама на Косову и Метохији не могу да подигну, купе лекове већ по њих такође морају у централну Србију.
И, све је ово оквир за слику општег стања у коме живе Срби на Косову и Метохији, ван закона, ван нормалног живота и ван икакве наде да ће се ишта скорих дана поправити.
