Без Србије о Србији: Шта пише у декларацији коју је ЕУ усвојила о Западном Балкану

Савет Европске уније (фото: EPA/OLIVIER HOSLET)

Лидери Европске уније и њених држава чланица, уз консултације са партнерима са Западног Балкана, усвојили су заједничку Декларацију на самиту ЕУ-Западни Балкан, којом се наставља инсистирање на традиционалним захтјевима – признање независности тзв. Косова и увођење санкција Руској Федерацији.

Занимљиво да је самит први пут одржан без присуства представника Србије, али је зато у документу од 20 тачака највише простора посвећено Србији – цела једна тачка – 18, односи се искључиво на нашу земљу.

У њој се наводи да „одсуство нормализације односа Приштине и Београда кочи оба партнера на њиховом европском путу“.

Ни за једну од земаља кандидата не наводи се посебан услов за чланство, осим за Србију. У наставку исте ове тачке наводи се: „Сви споразуми постигнути у дијалогу између Београда и Приштине уз посредовање ЕУ морају бити спроведени, посебно Споразум о путу ка нормализацији односа и његов Анекс“. Другим ријечима, услов за Србију је признање такозваног Охридског споразума, којим се дефакто признаје независност јужне српске покрајине.

Уз овај услов стоји чак и пријетња да је подршка у оквиру Фонда за реформе и раст Западног Балкана условљена „конструктивним ангажовањем партнера са мјерљивим напретком и опипљивим резултатима у нормализацији њихових односа“. Односно, ако Београд не призна независност своје покрајине, остаће без новца из Брисела.

У осталим дијеловима текста пише да Европска унија наводно потврђује пуну и недвосмислену посвећеност перспективи чланства Западног Балкана у Европској унији уз напомену да је будућност Западног Балкана у Унији, а да је проширење реална могућност коју треба искористити.

Ни ова декларација Брисела, наравно, није могла да прође без спомињања Русије .

– Уједињени смо у непоколебљивој подршци и солидарности са Украјином, док брани свој суверенитет и територијални интегритет од непровоциране и незаконите агресије Русије – стоји у члану број 7 заједничке Декларације.

Понавља се захтјев да усклађивање са Заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ, укључујући спровођење рестриктивних мјера ЕУ, остаје снажан израз стратешког избора партнера, односно од земаља кандидата тражи се увођење санкција Русији.

Истовремено се похваљују они партнери са Западног Балкана који су већ у потпуности усклађени са овим захтјевом и позивају они који то још нису учинили да слиједе тај пример.

Овога пута у тексту нема спомињања руских медија на Балкану, али се зато наводи да ЕУ наставља да подржава Западни Балкан „у сузбијању сајбер и других хибридних пријетњи, манипулације и мјешања страних информација и даље јача сарадњу ради изградње отпорности, између осталог и путем Центра за сајбер капацитете Западног Балкана и Европског демократског штита“.

Како даље пише, један од заједничких изазова остаје управљање миграцијама уз напомену да иако је постигнут напредак, потребне су даље акције партнера са Западног Балкана у смислу борбе против трговине људима и јачег управљања границама.

У документу се наглашава и да заједнички напори треба да се наставе и у борби против корупције, трговине дрогом и свих облика тешког и организованог криминала, као и у спречавању и сузбијању тероризма и насилног екстремизма у складу са новим Заједничким акционим планом који је недавно потписан.

Занимљиво да је писану изјаву објавио и кабинет предсједника Савјета ЕУ Антонија Коште који се осврнуо на Црну Гору, Албанију, Сјеверну Македонију, БиХ и тзв. Косово, али ниједну реченицу није посветио Србији, ако изузмемо то што се обратио јужној српској покрајини, преноси РТ Балкан.

– Будимо јасни, поред техничких детаља процеса, постоји фундаментални политички избор који треба направити: избор између остајања заробљеним у прошлости или кретања напријед ка заједничкој будућности у Европској унији, избор између подјела или помирења и сарадње, што су сами стубови Европске уније – наводи Кошта.

Како каже, само превазилажењем прошлости, Западни Балкан може у потпуности преузети своју улогу будућих чланица ЕУ и допринијети стабилној, просперитетној и уједињеној Европи.

Подсјетимо, због одлуке Брисела да Београду не отвори преговарачки Кластер 3, упркос томе што су испуњени технички услови, предсједник Србије Александар Вучић одлучио је да изостане са самита ЕУ-Западни Балкан.

Словачки премијер Роберт Фицо јавио се као глас разума, рекавши да ЕУ не може да кажњава земљу због њених суверених ставова, а да јој истовремено ствара нове услове и обавезе.

Премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је вечерас да је Србија кључна земља региона и да су третман и понашање ЕУ према Србији срамотни.

Савјет Европске уније данас је усвојио закључке о Србији (без Косова и Метохије), нагласивши потребу да се Београд усклади са политиком ЕУ и истовремено одложивши одлуку о отварању Кластера 3.

Како се наводи, Савјет поздравља што су европске интеграције стратешки циљ Србије, али наглашава да Београд то мора „јасније“ да покаже ријечима и дјелима.

То, укратко, значи усклађивање са политикама ЕУ, признавање „Косова“ и увођење санкција Русији. Посљедњи пут, Србија је у преговорима са ЕУ отворила један кластер прије четири године, у децембру 2021.