БЕЗ СРБА НЕМА ЛОШИХ МОМАКА: Како је Милош Биковић завршио на ратишту у Нагорно-Карабаху

Српски „војник“ завршио је на ратишту у Нагорно-Карабаху, бар по писању турских портала и слици коју су објавили на Твитеру. Као да та информација није довољно зачуђујућа, испоставило се да је „војник“, ког су препознали као Алексу Ђурића, заправо Милош Биковић. Спорне слике на Твитеру више нема, али иза ње је остао траг – перфидних провокација.

Иако је од Нагорно-Карабаха удаљена око 3.000 километара, пронађен је пут да се Србија увуче у још један конфликт с којим, суштински, нема никакве везе. Док рат између Јерменије и Азербејџана на истоку бесни, турски портали објављују присуство српског „војника“ у ратној зони. С тим што није у питању војник, већ глумац и то нико други до Милош Биковић.

Биковић на ратишту – перфидна провокација

Програмски директор „Демостата“ Зоран Пановић за Спутњик каже да је Биковић постао врло препознатљив по улогама у филмовима који имају ратну тематику, попут „Балканске међе“.

Узимајући тај филм као пример, Пановић сматра да је Биковићева улога значајно поистовећена с руско-српским пријатељством, да је постала персонификација политичких односа двеју земаља.

„Због тога је погодна за манипулацију у одређеним контекстима који, у суштини, нису везани за Србију и за контексте српско-албанских ратова и проблема, који су тематика руско-српског филма у коме глуми Биковић“, објашњава Пановић и додаје да је Биковић врло елегантно одреаговао на „фалсификат одређеног контекста“.

Укрштене судбине Срба и Јермена

Он је указао на то да прича садржи и политичке димензије везане за нашу земљу, јер сматра да Србија има значајне симболичке везе с ратом између Јерменије и Азербејџана.

„Прво, Србија стално мора да се правда да ли је њено оружје у Нагорно-Карабаху или није. Друго, имамо шизофрену ситуацију. С једне стране, када треба да се нагласи тешка судбина Срба, увек се помињу Јермени, геноцид над њима и слична историјска судбина. С друге стране, имамо одличне односе с Азербејџаном“, истиче Пановић.

Подсетимо, од недеље 27. септембра у непризнатој републици Нагорно-Карабах букти рат.

Поједини медији писали су да се у том сукобу користи српско наоружање, што је председник Србије Александар Вучић демантовао и казао да је наша земља обе земље снабдевала само муницијом.

Русија је, убрзо по избијању оружаног сукоба, позвала на моментално обустављање ватре. Турска је такође захтевала прекид сукоба, али је оптужила Јерменију за „непријатељски став“ и затражила од ње да „одмах прекине непријатељство према Азербејџану“.

Корен сукоба Азербејџана и Јерменије око Нагорно-Карабаха датира још од краја Првог светског рата, а повод су нерешени територијални односи.

Ситуација је ескалирала у фебруару 1988. године, када је аутономна област Нагорно-Карабах објавила отцепљење од Азербејџанске републике.

Након тога, у септембру 1991. године, Нагорно-Карабах прогласио независност. Три године касније, уз посредство Русије наступило је примирје, али страсти око спорне области никада нису утихнуле.

Власти Азербејџана су током војних сукоба изгубиле контролу над том облашћу.