Београдска НАТО конференција: Лапсус организатора или објава „рата“ српским властима

„Не може бити међународног мира са аутократама код куће. Хибридни режими, какве смо недавно искусили у Грузији, а и у нашој земљи такође, нису посебна врста власти, већ само фаза у процесу рушења демократије и изградње ауторитарних режима. Са хибридним режимима не може постојати трајни мир и сигурност, само климави мир, којим купујемо време до следећег рата. Што је више тираније у овом свету, већа је вероватноћа да ћемо склизнути у рат и уништење.“

Ово је, од речи до речи, рекао председник Међународног саветодавног одбора Београдског центра за безбедносну политику Срђан Цвијић, током „Београдске безбедносне конференције“ организоване „у одбрану човечанства“, а заправо у име и одбрану НАТО-а.

Кључни део изјаве о хибридном режиму у Србији, који почиње у 13 минуту видеа са конференције, изгубио се у новинским извештајима, а остао је само грузијски. Да ли је у питању лапсус организатора или је објављен „рат“ нашој власти?

Ако је судити по томе како је домаћин, Београдски центар за безбедносну политику почео овај догађај, пре ће бити да је ово друго. На старту је приказан филм о инциденту у Бањској, када су страдала тројица Срба и албански полицајац, и Срби су названи „терористима“.У видеу се виде и, како кажу, „демократски демонстранти“ током недавних нереда у Новом Саду, и њихове колеге из Грузије, који протестују против проруске партије „Грузијски сан“, победника на изборима.

Историчар из Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац рекао је за РТ Балкан да је изјава Цвијића у најмању руку непристојна, а пре свега нетачна.

„То су политичке квалификације и немају везе са реалношћу. Председник Александар Вучић, а и други представници власти су веома уважени у свим деловима света – Кини, Русији, ЕУ. Говорити о аутократском режиму је бесмислено. То је одраз личних анимозитета које појединци имају према власти и немају никакве везе са стварношћу. Ако је неко у Берлину, Паризу и Пекингу признат и ако овде долазе њихови представници, онда је бесмислено говорити о хибридном или аутократском режиму. Да се овде ради о аутократском режиму, тешко да би могла да се организује таква конференција. Сами себе демантују“, истиче Граовац.

Он додаје да је овакво деловање невладиних организација, које се код нас понавља „својеврстан притисак којим Србија покушава да се натера на одређене уступке и то никако не треба занемарити“.

„Невладине организације су продужена рука одређених центара моћи који покушавају да формирају јавно мњење. Ти центри их финансирају“, тврди Граовац.

На списку финансијера Београдског центра за безбедносну политику су наши стари знанци Рокфелер фондација, УСАИД, НЕД, Европска задужбина за демократију, Сорошеви Институт за отворено друштво и Фондација за отворено друштво…

Бивши официр Контраобавештајне службе Љубан Каран каже за РТ Балкан да смо преплављени невладиним организацијама у којима се крију и агенти утицаја.

„Потребне су нам добре наочаре да препознамо оне који су плаћени из иностранства. Немамо закон о страним агентима који би их у старту означио и било би јасно зашто тако раде и од кога добијају новац. Они се у маси невладиних организација изгубе и врло слободно и креативно раде деструктивне послове везано за подривање Србије и српских власти. Углавном нису директно везани за стране обавештајне службе, него за невладине и друге организације у страним државама и зову их „мала ЦИА“, наводи Каран.

Он баш на примеру уводног филма о „српским терористима“ у Бањској објашњава како се изврћу тезе.

„Људи у нашој земљи то раде да би добили велике паре. И учиниће све да изврну ствари наопачке, да наше грађане које су бранили наше село и никога нису убили прогласе терористима. Албански полицајац је сам страдао покушавајући да разминира нешто, а Албанци су стрељали тројицу рањених Срба и сада су они јунаци, а ми терористи. Како је то лицемерно“, тврди Каран.

Где се нешто кува против наше државе, ту је и Београдски центар за безбедност. Лобирао је и за доношење Резолуције о наводном геноциду у Сребреници Уједињеним нацијама, оспоравао је изборне резултате, а на малтретирање Срба на Косову и Метохији никада нису реаговали. То за ову невладину организацију није вест.