БЕОГРАД: Ванредно засједање Сабора СПЦ

Први пут након осам година у Београдској патријаршији окупили су се архијереји на јесењем, ванредном заседању Светог архијерејског Сабора СПЦ, којим председава први међу једнакима, патријарх Иринеј.

Сабор је почео светом архијерејском литургијом и чином призива Светог духа у Патријаршијској капели, а после тога у Патријаршијском двору уследио је радни део и у току је утврђивање дневног реда.

Дневни ред се утвруђује, иако је ванредно заседање најављено још пролетос са унапред заказаном темом темом црквене наставе.

Очекује се да би Сабор могао да потраје неколико дана.

Архијереји су се на ванредном заседању Сабора СПЦ, у патријаршији, окупили први пут након осам година. Сабору председава први међу једнакима, патријарх Иринеј.

Литургију пред почетак радног дела Сабора служио је епископ шумадијски Јован уз саслужење епископа источноамеричког Иринеја и славонског Јована, као и протојереја-ставрофора Стојадина Павловића, директора Патријаршијске управне канцеларије, јереја Ивана Штрбачког и протођакона Стевана Рапајића.

Судећи према актуелном тренутку, на столу ће се наћи питање Косова и Метохије и новонастала ситуација након што је Васељенска патријаршија признала аутокефалност украјинској цркви, као и најављена црквена настава.

Очекује се да ће, међутим, један број владика, пре свега блиских митрополиту Амфилохију и епископу рашко-призренском Теодосију инсистирати да се и питање Косова и Метохије и даље судбине српске јужне покрајине, нађе на на дневнм реду ове ванредне седнице.

Реч је о владикама које, наиме, сматрају да без обзира на то што је Сабор СПЦ после пролећног заседања почетком маја ове године саопштио коначан став да је против поделе КиМ и признања једнострано проглашене косовске независности, ствари иду у супротном правцу и да је потребно да црква јаче подигне свој глас против признања.

Истовремено, тврди Танјугов извор, већи је број владика, међу којима је и Иринеј бачки, који сматрају да је црква већ саопштила свој став и да нема разлога поново ту тему стављати на дневни ред.

Косово и Метохија ипак на дневном реду?

Извор Танјуга, међутим, сматра да те владике, иако су у већини, неће бити претјерано тврде, те да ће се тема КиМ ипак наћи на дневном реду, јер би, свјесни су, било непримјерено не прихватити тако важну тему и расправу каква је рјешавање будућности КиМ.

Из СПЦ прољетос је поручено: „Апелујемо на наше државнике да не смију никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смију дозволити.“

Иако је овај став Цркве схваћен као супротан оном за који се залаже државни врх, један дио архијереја сматра да не треба ићи сувише оштро у супротстављање ставова са државом, а и сам патријарх Иринеј је у више наврата похвалио залагање предсједника Србије Александра Вучића за то што се „бори да сачува Косово и Метохију“.

„И сада мислим да се предсjедник Вучић лавовски бори за КиМ, и то под невиђено неравноправним условима, али и да вjековни непромjењиви став Цркве , свог народа и уједно своје властите Цркве доживљава као помоћ, а не као одмагање и отежавње ионако претешке ситуације“, рекао је патријарх средином октобра.

Као друга важна тему данашњег засједања намеће се и ситуација која се тиче односа Руске православне цркве и Васељенске патријаршије, након што је у Цариграду одлучено да Украјинска црква, која се у дијелу православља сматра расколничком, добије аутокефалност.

Дефинисање ставова о одвајању Украјинске цркве

Очекује се да ће епископи СПЦ, послије подробног информисања на ту тему, установити ставове Српске цркве која је била и остала против раскола и свега онога што нарушава саборност и древне каноне православља.

Ту не треба очекивати никаква изненађења. Наиме, епископи ће сигурно потврдити став СПЦ која је била и остала против раскола и свега онога што нарушава саборност и древне каноне православља, и вјероватно послати поруку да се залажу за јединство православне цркве и позивају на помирење Московске и Васељенске патријаршије, са којима гаје добре односе.

За СПЦ је ово питање веома важно јер би примјер давања аутокефалности Украјинској цркви могао отворити Пандорину кутију и ојачати сличне жеље у Црној Гори и Македонији.

Патријарх српски Иринеј још почетком септембра у писму Васељенском патријарху указао је да би увођење принципа давања аутокефалности новонасталим државама, односно нацијама, представљало опасност по јединство православља у свијету.

Када је прољетос најављено ванредно засједање, било је предвиђено да ће Сабор СПЦ окупити архијереје на само један дан, али сада то већ није извјесно.

Како званично из СПЦ није најављен ни почетак ни дневни ред, тако се не зна ни колико ће засједање Сабора трајати.