Београд спреман за „операцију Рејкјавик“: Како то Украјина може да буде „целовита“, а Србија не

© AP Photo / Darko Vojinovic

Ако Савет Европе усвоји резолуцију о Украјини са текстом у коме не буде амандман Београда којим се штити и територијални интегритет Србије, онда заиста нема никаквог смисла да председник Александар Вучић иде на Самит Савета Европе у Рејкјавик, оцена је бившег дипломате Зорана Миливојевића.
Према нашим сазнањима, још није договорен коначан текст резолуције којим се штити територијални интегритет Украјине, Молдавије и Грузије и званичници Србије чекају да виде формулисан тај предлог како би припремили даље потезе.
Свакако, Београд је већ написао амандман чија је суштина одбрана целовитости Србије, а усвајање тог додатка је услов да се Александар Вучић, председник државе, и појави на Самиту 16. и 17. маја у главном граду Исланда.
„Таква позиција Србије уједно је и јасна политичка порука. Односно, то је примена спољнополитичких принципа наше земље који су најављени када је Савет Европе одлучио да апликацију Косова о чланству у овој организацији преда Парламентарној скупштини“, истиче Миливојевић.
Он објашњава да је наш амандман принципијелног карактера, јер се у нацрту резолуције помиње подршка Украјини, територијалном интегритету и суверенитету држава чланица, поред Украјине, и Молдавије и Грузије. Наш амандман даје до знања да би требало да се додају и све друге државе, да постоји и наш суверенитет и територијални интегритет.
„Ми смо принципијелно рекли да се у резолуцији поштује суверенитет и територијални интегритет свих суверених држава чланица, јер ми смо чланица Савета Европе у границама у којима смо и чланица Уједињених нација, а то су границе које подразумевају и Косово и Метохију у саставу државе Србије. Према томе, ако ви кажете у тој резолуцији, суверенитет свих држава и територијални интегритет свих држава чланица, то мора да подразумева и територијални интегритет Србије са Косовом и Метохијом“, објашњава Миливојевић.

Шта ако одбију амандман Србије

Овај аналитичар додаје да би, ако се текст не промени, неодлазак председника Србије у Рејкјавик заправо био примена става Србије након што је СЕ одлучио да апликацију Косова о чланству у овој организацији преда Парламентарној скупштини;
„Ако одбију амандман и дају до знања да не поштују територијални интегритет, онда ми због нашег државног и националног интереса, нашег Устава, имајући у виду да смо пуноправна чланица, у пуном капацитету, пуном територијалном интегритету са Косовом и Метохијом, не можемо тамо да присуствујемо. Једноставно, не можемо то да прихватимо“.
Упитан какве би могле бити реакције, ако српски председник не оде на Самит, да ли Србија може очекивати додатни притисак због свог неутралног става према кризи у Украјини, наш саговорник каже да се неће десити ништа ново, јер наша земља трпи притисак од пада берлинског зида, од НАТО агресије, од 2008.године, константно смо под притиском.
„Притисак не може да значи ништа ново што се нас тиче, може да буде само разјашњење са Саветом Европе, не притисак. Наш став је потпуно јасан, они треба да нам објасне зашто је за њих то неприхватљиво, да ли они доводе у питање државу Србију као чланицу у њеном територијалном интегритету“.

Савет Европе већ подељен

Миливојевић додаје да Савет Европе то не може да нам каже јавно. Он подсећа да је Савет Европе већ био подељен на случају Косова, што никад није био у својој историји кад је реч о процедури за пријем нових чланова.
„Савет Европе је већ подељен, ако и овде дође до изражаја та подела, онда је организација у озбиљном проблему“, закључује Миливојевић.
Како Спутњик сазнаје, ова резолуција могла би да буде усвојена једногласно, каква је и иначе пракса на Самиту Савета Европе, чак и ако Србија знају не буде гласала . Јер, обавезујуће резолуције се усвајају консензусом, али од присутних чланица. Ако председник Србије не оде у Рејкјавик, консензус може бити постигнут, али ће Србија тако јасно изразити политички став.
sputnikportal.rs, Сенка Милош
?>