„Београд прајд“ тражи хитно усвајање Закона о истополним заједницама: Шта то подразумева

„Београд прајд“ затражио је од власти у Србији да без одлагања усвоје Закон о истополним заједницама.

„Ово питање је сада још значајније у светлу најновије пресуде Европског суда за људска права, која потврђује обавезу свих држава чланица Савета Европе да обезбеде правно признање истополних партнерстава која су склопљена у иностранству“, наводи се у саопштењу, а преноси Радио слободна Европа.

У пресуди у случају Формела и други против Пољске из септембра 2024, Европски суд за људска права је, како се наводи у саопштењу „Београд прајда“, утврдио да Пољска није поштовала право на породични живот два истополна пара који су склопили брак у иностранству.

РСЕ подсећа да ЛГБТ заједница у Србији годинама од власти тражи усвајање Закона о истополним заједницама, као и да би овај правни акт паровима дозволио регистрацију партнерства и омогућио им остваривање права попут права на поделу имовине, наслеђивања партнера, учешћа у доношењу одлука у случају болести, посете партнера у болници или затвору.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је у августу 2023. да неће потписати овај закон, док је министарка за европске интеграције Тања Мишчевић изјавила на „Паради поноса“ у септембру 2024. да се у Влади Србије воде разговори о закону и да је то тема која се тиче заштите једног дела грађана који морају бити изједначени у правима с другим грађанима, наводи РСЕ.

Овај медиј подсећа и да је Министарство за људска и мањинска права већ израдило предлог овог закона.

Усвајање Закона о истополним заједницама први је међу осам захтева „Београд прајда“ истакнутих на њиховом сајту. Почетком септембра добили су подршку (поново) Зелено левог фронта који је (опет) предао Скупштини Србије свој Предлог закона о грађанском партнерству уз образложење да већина грађана наше земље нема ништа против истополних заједница.

То је у разговору за „Зумер“ изјавила посланица ЗЛФ-а Јелена Јеринић додајући да „истраживања спроведена још 2020.“ показују да 73 одсто људи у Србији подржава право да ЛГБТ+ особе посете „свог партнера/ку“ у болници или у затвору, 60 одсто сматра да треба да имају здравствено осигурање на основу осигурања својих „партнера/ки“, као и да је сличан проценат и када се ради о праву да наследе „партнера/ки“ у случају „његове/не“ смрти.

Као аргумент за усвајање закона, осим позивања на европске вредности, наводи се управо ово: право на наслеђивање имовине, посете у болници, здравствено осигурање.

Шта се, у ствари, наводи у предлогу закона за који се у разговору са Јеринићевом запажа да је „сакривен у фиоци годинама“?

Предлог закона о истополним заједницама не може се наћи на сајту „Београд прајда“, који његово усвајање сматра својим најважнијим захтевом властима, али ни Зелено левог фронта, који га је већ два пута подносио Скупштини на усвајање. Полазне основе за израду Нацрта закона о истополним заједницама могу се наћи на сајту Министарства за људска и мањинска права, док Предлог закона о истополним заједницама, документ скинут са сајта овог министарства из 2021, постоји на специјализованом порталу параграф.рс.

Дакле, у предлогу закона који се може прочитати на оба сајта, наводи се да је регистрована истополна заједница, „заједница породичног живота два лица истог пола која је склопљена пред надлежним органом јавне власти у складу са одредбама овог закона“.

Постоји и нерегистрована истополна заједница, која је такође „заједница породичног живота два лица истог пола“ и која има статус попут ванбрачне заједнице.

Што се тиче поменутих питања имовине, здравственог осигурања, посета болницама или затворима истополни партнери уживају, према предлогу закона, иста права као брачни супружници.

Више одредби Предлога закона о истополним заједницама регулише питање деце истополних партнера. Једно од питања за које Јелена Јеринић из ЗЛФ-а сигурно није питала грађане Србије. Или се бар није похвалила да су их у истраживању, за које није навела ни ко га је радио ни колико је грађана у њему учествовало, питали и о томе.

Тако се у члану 5 наводи да „дете партнера има статус члана породице“, чега нема у документу на сајту министарства, а у члану 28, који регулише споразумни раскид истополне заједнице наводи се да се истополна заједница може раскинути давањем споразумне изјаве партнера код матичара, „под условом да у тој заједници не живи малолетно дете и да партнери немају заједничку имовину“.

Одакле истополном партнеру дете, вероватно је сувише интимно питање и не спада у делокруг овог закона.

Предлогом закона предвиђено је и да је партнер истополне заједнице „дужан да издржава дете другог партнера ако дете нема сродника“, с тим што та дужност престаје ако је родитељ детета/истополни партнер умро, а истополна заједница је раскинута или поништена.

„У хитном случају, кад прети опасност по здравље и живот детета, партнер који није родитељ детета, има право да донесе одлуку о предузимању неопоходних и неодложни радњи у складу са интересима детета и о томе одмах обавести партнера који је родитељ детета“, наводи се у члану 37 којег нема у Полазним основама за израду Нацрта закона о истополним заједницама.

„У случају престанка истополне заједнице дете има право на одржавање личних односа са бившим партнером свог родитеља које може бити ограничено судском одлуком у најбољем интересу детета“, пише у Предлогу закона о истополним заједницама.

Такође, иста права и обавезе у вези са издржавањем деце партнера, односе се и на нерегистровану истополну заједницу.

У образложењу предлога закона, које се може прочитати на порталу параграф.рс, наводи се да су истополне заједнице „део стварности који више не може да се игнорише“, као и да то „није правна појава која се у свом развитку дешава искључиво ‘неким другима’ већ је дошла до наших државних граница“.

Обично се за болест или несрећу каже да верујемо да се дешава „неким другима“, па је нејасно зашто су се аутори предлога закона определили за такву формулацију, иако се она уклапа у претходну констатацију да „више не може да се игнорише“ ова нова стварност. У сваком случају, чак и образложење закона звучи као нека врста принуде.

Додаје се и да „истополне заједнице нису погубна појава за традиционалне породичне вредности нити су одраз промискуитетног, антисоцијалног понашања, избегавања родитељства, а још мање негирања постојања породице. Оне су управо супротно, одраз настојања истополно оријентисаних особа да у својим животима не буду лишене породице, родитељства и свега онога што значи стабилна, моногамна, емотивно/сексуална, друштвено и правно регулисана конвенционална заједница“.

Закон је, дакле, између осталог, одраз жеље истополно орјентисаних особа да не буду лишене родитељства, иако их је природа тог права лишила, јер две жене не могу родити дете, као ни два мушкарца. Срећом, ту су закони и неограничене могућности који се више не дешавају искључиво „некима другима“ већ су део стварности „која више не може да се игнорише“.