Важна новина је и то да ће се изабрани кандидат за црквеног поглавара звати архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српских и поморских земаља, наводи београдски лист, који је имао увид у текст устава.

Према предлогу новог устава СПЦ, постојећих 13 епархија постаће митрополије, а нови устав највероватније ће бити усвојен на заседању највишег црквеног тела Светог архијерејског сабора, средином маја.

Рад на предлогу почет је још 2012. године, формирањем комисије за ревизију постојећег устава, на чијем је челу био митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Овако уобличен текст постаће први целовити устав Српске цркве још од 1931. године, напомиње београдски дневник.

Неименовани саговорник из Патријаршије за „Новости“ каже да је постојећи устав у многим својим деловима био застарео и готово непримењив, а да је последња његова већа ревизија урађена 1947. године.

Промене у званичном називу Српске цркве објашњавају се жељом да се ојача веза са њеним историјским средиштем у Пећкој патријаршији, али и с Косовом и Метохијом као најважнијом делом њене јурисдикције.

Најважније промене у уставу тичу се процедуре избора поглавара, при чему се напушта досадашња пракса „апостолског жреба“ — насумичног избора једне од три коверте са именима кандидата.

Нацрт новог устава сугерише да се нови поглавар бира у Пећкој патријаршији, а као алтернатива места предвиђена су црквена седишта у Београду или у Сремским Карловцима.

Нови устав СПЦ, према његовој радној верзији, спроводи у дело и стару идеју поделе Архиепископије београдско-карловачке, па ће у престоници тако бити основане две нове епархије: Вождовачко-винчанска, са седиштем на Вождовцу, и Земунско-новобеоградска, чији ће владика седети на Новом Београду, наводе „Новости“.