БЕОГРАД: Основан нестраначки Покрет за одбрану Косова и Метохије
Једини и искључиви циљ Покрета јесте спречавање и трајно онемогућавање правног отуђења од Србије било којег дела јужне српске покрајине
фото: stanjestvari.com
На дан Светог Јустина Ћелијског, 14. јуна 2020. године, у Манастиру Светог Архиђакона Стефана у Сланцима код Београда основан је нестраначки Покрет за одбрану Косова и Метохије. Једини и искључиви циљ Покрета јесте спречавање и трајно онемогућавање правног отуђења од Србије било којег дела јужне српске покрајине.
Језгро Покрета чине потписници Апела за одбрану Косова и Метохије, обелодањеног 6. јануара 2018. године. Покрет је основан са благословом оца Андреја (Јовичића), старешине Манастира Светог Архиђакона Стефана и једног од 21 свештеника/монаха потписника Апела за заштиту српског живља и његових светиња на Косову 1982. године
Проглас грађанима Србије и целом српском народу поводом оснивања Покрета за одбрану Косова и Метохије
Сви смо свесни да је режим у Србији, на челу са председником наше напаћене државе, ушао у последњу фазу предаје јужне српске покрајине великоалбанском покрету. Током осам година аутократске владавине није се нашла политичка снага кадра да стане на пут овом историјском безумљу. Савремени скоројевићи бацају наше духовне и културне бисере пред модерне варваре са заједничком идејом да ступе у цивилизацију нових пагана. Нико да их заустави на путу издаје земље богатог средњовековља, потом дугог робовања, херојства и устанака, васкрса државе и обнове нације у негдашњем европском духу. Уз спољну помоћ извршили су унутрашње заробљавање земље и сада хоће да докрајче њено национално биће хладнокрвном предајом његовог носећег симбола – Косова и Метохије.
Не бисмо се прихватили задатка да пробудимо уснули дух националног достојанства и осећаја правде у нашем народу, када бисмо сумњали у његово постојање. Тај дух само је запретен у густој мрежи пропагандне манипулације режима, који непрестано тка црни покров за историјски простор српске духовности и државности. Зато морамо да покренемо све руке које ће расплести и покидати ту мрежу – све генерације, све професије, национална удружења, медије, нашу Цркву, политичке људе и организације – све оне који данас трпе неправду а немају начина да се побуне.
То морамо да учинимо већ данас, када режим настоји да обезбеди још један тријумфални мандат и одмах га злоупотреби у правно обавезујућем признању тзв. Косова. Позивамо грађане да не дају подршку великоиздајничкој политици одустајања од Косова и Метохије, сакривеној иза „разграничења“, стварања заједнице српских општина на основу противуставног „Бриселског споразума“ и сличних изговора. Србија не сме да буде саучесник у стварању Велике Албаније.
Режим и његови инострани налогодавци направили су деведесет и девет корака до свог заједничког циља. Али, сви ти кораци им не вреде ако не учине и онај преостали један. То им се не сме допустити. У општем народном потенцијалу постоји темељ за судбинску одлуку са јасном поруком: не усуђуј се!
Јер, ако се предајом поништи Косово које је темељ и услов српског идентитета, а идентитет је интегритет као способност самоодржања, тада никакви досадашњи и потоњи, стварни или наводни напредак којим се власт поноси неће имати ни разлога нити смисла. Народ који сатире своју државу и своје биће може „напредовати“ само ка свом сигурном уништењу. Онај ко је, као садашња српска власт, у стању да газећи Устав изда Косово и Метохију, неће имати никаквог зазора да изда било шта, било кога и било које национално и морално начело.
О Преподобном Јустину Ћелијскоме (14. јуна) 2020, Манастир Светог Архиђакона Стефана у Сланцима
Чланство Покрета
Покрету за одбрану Косова и Метохије, личним присуством на оснивачком сабрању или својим потписом, приступили су (по азбучном реду):
- Предраг Адамовић, удружење Баштионик, Бањалука
- Проф. др Слободан Антонић
- Данило Баста, академик САНУ
- Матија Бећковић, академик САНУ
- Проф. др Милан Брдар
- Проф. др Синиша Боровић, генерал
- Проф. др Слободан Владушић
- Проф. др Игор Вуковић
- Маринко Вучинић, публициста
- Миљан Глишић, Снага народа
- Драган Давидовић, историчар, Бањалука
- Немања Девић, историчар
- Божидар Делић, генерал
- Јован Делић, академик САНУ
- Проф. др Сунчица Денић
- Др Владимир Димитријевић
- Феђа Димовић, Београдски синдикат
- Проф. др Александар Ђикић
- Никола Н. Живковић, публициста
- Миодраг Зарковић, Србин инфо
- Игор Ивановић, публициста
- Марко Јакшић, Народни покрет Отаџбина
- Др Слободан Јанковић
- Доц. др Јован Јањић
- Проф. др Александар Јовановић
- Проф. др Бојан Јовановић
- Живадин Јовановић, министар спољњих послова СРЈ
- Весна Капор, писац
- Проф. др Зоран Кинђић
- Проф. др Микоња Кнежевић
- Проф. др Милош Ковић
- Проф. др Часлав Копривица
- Бранко Крга, генерал
- Доц. др Душан Крцуновић
- Александар Лазић, Стање ствари
- Проф. др Милан Лекић
- Проф. др Александар Липковски
- Проф. др Мило Ломпар
- Михаило Меденица, писац
- Проф. др Александар Милановић
- Никола Милованчев, публициста и историчар
- Милош Милојевић, историчар
- Проф. др Софија Милорадовић
- Проф. др Дејан Мировић
- Мирослав Цера Михаиловић, песник
- Звонко Михајловић, некадашњи председник општине Штрпце
- Проф. др Милош Недељковић
- Бранимир Нешић, издавач
- Рајко Петров Ного, песник
- Проф. др Слободан Орлић
- Часлав Оцић, академик САНУ
- Александар Павић, публициста
- Проф. др Валентина Питулић
- Проф. др Јован Попов
- Проф. др Александар Поповић
- Др Драгана Дракулић Пријма
- Др Душан Пророковић
- Др Радован Радиновић, генерал
- Проф. др Митра Рељић
- Проф. др Бранислав Ристивојевић
- Славиша Ристић, Народни покрет Отаџбина
- Проф. др Слободан Самарџић
- Др Рада Стијовић
- Милосав Тешић, академик САНУ
- Драгана Трифковић, Центар за геостратешке студије
- Проф. др Александар Ћорац
- Драган Хамовић, писац
- Проф. др Ђорђе Чантрак
- Доц. др Душко Челић
- Проф. др Зоран Чворовић
- Проф. др Богољуб Шијаковић
- Никола Шијан, Хелмкаст
- Проф. др Срђан Шљукић
У Председништво Покрета изабрани су проф. др Слободан Самарџић, проф. др Богољуб Шијаковић, проф. др Мило Ломпар, проф. др Милош Ковић и проф. др Часлав Копривица. За Заступника Покрета изабран је професор Милош Ковић.
(Стање ствари)
