Вјештачко језеро Газиводе на сјеверу Косова и Метохије, над којим Албанци траже већинско управљање, од стратешког је значаја за опстанак Срба јер гарантује енергетску и економску стабилност тог дијела Косова.
У наставку преговора Београда и Приштине, између осталог, требало би да се преговара и о томе ко ће, кад почне примјена договореног у Бриселском споразуму, управљати браном, хидроцентралом и језером Газиводе.
Преговоре компликује и чињеница да су двије трећине језера у Србији, на територији општина Нови Пазар и Тутин, и да се Београд залаже да читав комплекс Газивода буде под контролом будуће Заједнице српских општина.
И у случају да званичници ЕУ кажу „не“ отварању поглавља у преговорима Србије са ЕУ због Газивода, премијер Србије Александар Вучић поручио је да то неће потписати.
Kосовски званичници упорно понављају да се о језеру и ХЕ Газиводе неће разговарати с Београдом, јер је Приштина јасно ставила до знања да се о имовини не може преговарати, а Срби на сјеверу понављају да не дају Газиводе.
„Охрабрени смо ставом премијера да неће дозволити отуђивање хидроцентрале и језера Газиводе“, истиче градоначелник Зубиног Потока, Стеван Вуловић. Навео је да су ХЕ комплетан хидросистем Ибар–Лепенац значајни за опстанак Срба на сјеверу Косова, јер гарантују енергетску и економску стабилност тог дијела Космета. Само у прошлој години профит тог предузећа био је већи од 10 милиона евра што га чини једним од најуспјешнијих предузећа у Покрајини.
Вуловић је подсетио да се три четвртине капацитета тог предузећа налази на Зубиног Потока, а да се 99,9 посто профита остварује на територији ове општине због чега, како је нагласио, Србија нема разлога да даје било који дио предузећа.
Напомињући да је ХЕ Газиводе важна и због радних мјеста, подсјетио јт на чињеницу да је Србија својим кредитима отплаћивала његову изградњу и функционисање свих ових година.
Према писању косовске штампе, познато је да је Приштина, мимо Београда, комплетну електродистрибуцију и електромрежу, укључујући Газиводе, већ продала једној турској компанији. Турци сада потражују оно што су платили, а не могу да уђу у посјед вјештачког језера и ХЕ које контролише Електропривреда Србије. Представници Приштине, с друге стране, поручују да не желе да преговарају о Газиводама, јер је то, како они виде, имовина Косова.
Камен темељац за изградњу бране будућег вјештачког језера Газиводе поставио је на Петровдан 1972. тадашњи предсједник Савезног извршног вијећа Џемал Биједић, а градила београдска Хидротехника. Грађена је из кредита ММФ, који је најпре отплаћивала Југославија, а потом Србија.
Преграђивањем Ибра код мјеста Газиводе (брана је висока 107 метара, у основи широка 460 метара и дуга 406 метара) настало је језеро са око 380 милиона кубних метара воде која „покрива“ површину од око 12 квадратних километара, највећа дужина је 24 километра (од Газиводе до Рибарића), а ширина варира од једног до неколико километара.
Влада Косова жели да по сваку цијену газдује Газиводама јер се из језера водом снабдијевају Приштина и још неке косовске општине, хидросистемом Ибар–Лепенац наводњава се дио централног Косова и, што је за Приштину најважније, термоелектране у Обилићу хладе се водом са Газивода, па не би могле да раде ако би се на сјеверу Косова заврнуле славине.
Тагови: Београд, Газиводе, ЕУ, Косово и Метохија, Приштина