БEOГРAД: 13 година од убиства Ђинђића Србиjа, невољно, на истом путу

Tринаест jе година од како jе на улазу у зграду Владе Србиjе убиjен први демократски изабрани премиjер Србиjе и лидер Демократске странке Зоран Ђинђић.

И исто се питање поставља већ 13 година – где би Србиjа била да jе Ђинђић данас жив?

Aко jе судити по различитим мишљењима оних коjи су били његови поштоваоци, али и ставовима његових политичких опонената, одговори би се вероватно слили у jедан – не овде.

A, где тачно – таj одговор, у сваком случаjу, ниjе на политичарима.

И, како га и данас различито тумаче и различито приказуjу његову улогу у савременоj историjи Србиjе, тако му исто у различитим колонама одаjу почаст сваке, па и ове године.

Oве године, такође, његов претходник у смислу лидера Србиjе, Слободан Mилошевић, коjи jе на данашњи дан умро у Шевенингену, као хашки оптуженик, задобио jе много већу пажњу медиjа и jавности.

За мандата Ђиндићеве владе ухапшено jе неколико хашких оптуженика, међу коjима и Mилошевић, коjем ће, изгледа, и греси бити опроштени пре него Ђинђићу заслуге.

Ђинђићева Влада, коjа jе формирана jе 25. jануара 2001, започела jе амбициозне реформе, социjалне и економске, а после много година затегнутих односа, успостављене су добре релациjе са западним земљама, нарочито са СAД.

Mного година касниjе, Србиjа се и даље, истраjно опире наново покренутим реформама, од стране актуелне владе, коjа на изборима тражи нови, снажниjи мандат да би их коначно окончала.

Ђинђићеви наследници у Немањиноj 12, чланови Владе Србиjе у техничком мандату, положиће у 8,00 сати венац на спомен-плочу у дворишту владе.

Чланови некадашње владе Зорана Живковића одаће пошту некадашњем премиjеру у 12.30 сати, док ће бивши потпредседник владе Чедомир Jовановић „са грађанима“ одати пошту у 11.45 сати, такође у дворишту владе.

Чланови његове ДС, коjи и даље делуjу под истим именом, приредили су у Kући краља Петра Првог документарну изложбу о Зорану Ђинђићу под називом „Зоран“.

Поставка, од вечерас доступна jавности, садржи два сегмента: „Зоран Ђинђић – аутор“ и „Други о Зорану Ђинђићу“, а публика ће имати прилику да види фотографиjе коjе jе снимио сам Ђинђић, књиге коjе jе написао и превео, а у другом делу биће изложене фотографиjе из различитих периода његовог живота, као и књиге коjе су други о њему написали.

Прилике на политичкоj сцени Србиjе битно су другачиjе ове 2016. у односу на 2003. када jе Ђинђић убиjен.

Aли, битно су се промениле и у односу на 2012, када су на власт дошли практично његови политички противници из деведесетих, заменивши на кључним позициjама његове „следбенике“, од коjих jе већина апсолутно урушила све идеjе Зирана Ђинђића отимаjући се беспризорно за титулу наследника и баштиника његових идеjа, дела и намера.

Уместо да наследе његову енергиjу, они су, након разочараваjуће владавине, остали далеко од његове визиjе и идеjе да Србиjу уведе у Eвропску униjу.

На другоj страни, његови политички противници из деведестих заузели су чврст европски курс и добили подршку Запада, за време њихове владавине направљени су значаjни кораци ка EУ, а земља jе постала цењена у готово целом свету.

Ђинђићева ДС у међувремену се неброjено пута поцепала и разделила, утицаj међу грађанима драстично jоj jе опао, а борба за цензус постала мерило њиховог учесћа на политичкоj сцени.

Oно што поштоваоце Ђинђићевог дела може додатно да депримира jе чињеница да се поделама међу демократа не види краj, а тумарање за новим курсом и додатном снагом за опозиционо деловање се наставља.

Не треба у том контексту превидети ни чињеницу да jе jедан броj људи коjи су своjевремено стаjали уз Ђинђића сада „на другоj страни“, те да jе реч о људима коjи су у новоj политичкоj номенклатури преузели значаjне обавезе и одговорност.

Eкономске су прилике, 13 година након убиства тадасњег премиjера, тешке, али иду на боље, реформе у друштву тешко се прихватаjу, jош теже спроводе, говори се о стварим коjе jе требало одавно урадити, али се у jавности истовремено стално оживљаваjу духови деведесетих.

Питање политичке позадине Ђинђићевог убиства до данас ниjе разjашњено, али то jе готово клише, jер ни друга политичка убиства немаjу правни и морални епилог.

У образложењу пресуде Ђинђићевим убицама, између осталог jе наведено и да jе то политичко убиство, да jе уперено против државе, да су у њему очествовали криминализовани део JСO и банда Душана Спасоjевића, а да политичка позадина убиства jош ниjе откривена.

Тагови: Зоран Ђинђић