БЕЛОСВЕТСКА ВУЦИБАТИНА: Вокер годинама ради на стварању „Велике Албаније“

Некадашњи шеф верификационе мисије ОЕБС-а на Косову Вилијам Вокер, који сада промовише приједлог о уједињењу Албанаца, прије 18 година „диктирао“ је финској форензичарки Хелени Ранти како треба да сачини извјештај о обдукцији страдалих Албанаца у селу Рачак на Косову.

Извјештај о том догађају, који је у Вокеровој интерпретацији као српски злочин над албанским цивилима послужио као „оправдање“ за НАТО бомбардовања Србије, довела је у питање финска форензичарка, која је, међутим, касније свједочила да је радила под великим Вокеровим притиском.

Вокер је, пренијела је касније Ранта, инсистирао, на примјер, да у извјештају користи ријеч „масакр“, а умео је, навела је она, и да преломи оловку и да је гађа незадовољан њеним професионалним приступом.

Ранта је у својој биографији описала да јој је Вокер замјерао да у извјештају није користила довољно „убједљив језик“, којим би описала тај наводни злочин Срба.

Она је праве наводе са обдукције доставила Хашком трибуналу, у којима је изразила сумњу у број испаљених метака као и колико је њих заиста било смртоносно.

Осим тога, Ранта је пред камерама показала оригиналан извјештај из Рачка, према коме је закључено да тијела припадају борцима ОВК, а не албанским цивилима.

Ранта је, наиме, у својој биографији навела да је Вокер од ње тражио да у извјештају „убједљивије“ говори о наводним српским злочинима у Рачку и да су тројица цивилних службеника финског министарства тражила „дубље закључке“ у извјештају.

У селу Рачак, у јануару 1999. године, убијено је 40 људи. Као жртве Вокерова мисија означила је албанске цивиле, а као починиоце злочина српске снаге.

Ранта је раније већ наговијестила да ће рећи истину о догађајима у Рачку, што се догодило у документарном филму „Крај – осуђени на прогонство“.

Руским ауторима Јевгенију Баранову и Александру Замислову испричала је да је „Вокер био ужаснут резултатима истраге“.

„Била сам збуњена и нисам била спремна да му одговорим. Та тијела су припадала терористима, српским војницима и становницима села. Овај извјештај који вам сада показујем никада није објављен, а његов садржај мало ко зна. Сада сам спремна да јавно говорим о резултатима истраге“, рекла је Ранта у том филму, показујући оригинални извјештај пред камером.

Она је, у интервјуу за њемачки лист „Берлинер цајтунг“ 2004. године, између осталог, рекла да су знају шта је говорио Вокер“.

„Он и данас говори да је то био масакр и да иза њега стоје Срби. А ја то никада нисам рекла. Никада нисам ни указала ко су били извршиоци“, рекла је Ранта.

Она наводи да јој је Вокер „стављао ријечи у уста“, што није било дозвољено.

„Нисам се сложила с њим. Био је љут на мене. Гађао ме оловком“, навела је Ранта и додала да га је највише љутило то што је одбијала да употријеби ријеч „масакр“ и да каже ко стоји иза онога што се догодило у Рачку.

За своје „заслуге“ и симпатије које и данас исказује према Албанцима, Вокер, бивши амерички генерал, добио је недавно бисту у селу Рачак.

Вокера, кога још називају и „креатором случаја Рачак“, Албанци са Косова и Метохије су га више пута овјенчали разним признањима, а проглашен је и за почасног грађанина Албаније.

Он је својевремено, на десетогодишњицу слу

чаја „Рачак“, одликован златном повељом за допринос човјечанству од тадашњих премијера и предсједника самопроглашеног Косова, Хашима Тачија и Фатмира Сејдијуа, а новембра 2008. године, тадашњи предсједник Албаније Бамир Топи прогласио га је за почасног грађанина те државе, преноси Тањуг.

Српске власти, односно тадашња Влада СРЈ, прогласила је Вокера за „персону нон грата“ због монструозних лажи о догађајима у мјесту Рачак, што је био директан повод за бомбардовање Југославије 1999. године.

Вокер је један од ријетких свјетских званичника који се противи оснивању суда за злочине ОВК, а у јануару 2012. године учествовао је на протесту радикалног покрета „Самоопредјељење“, када су блокирани административни прелази ка централној Србији.