Беда лажне државе: Иконе у смећу, ископане очи свецима – све по стандардима ЕУ и Брисела

Getty © Stock foto

Повеља Европске уније о основним правима (Charter of Fundamental Rights of the EU) гарантује и становницима земаља ЕУ, а томе свакако теже и земље које су на путу ка чланству „слободу мисли, савести и вероисповести“, тако барем пише у члану 10, као и право сваке особе да буде верник.

Верска права и слободе у Европској унији заснивају се такође на комбинацији стандарда ЕУ, међународним конвенцијама, као и на уставима сваке од држава чланица.

Горе наведени документи гарантују право свакога понаособ да „испољава веру појединачно или у заједници, приватно или јавно“.

Па даље, Европска конвенција о људским правима у члану 9 штити унутрашњу слободу свакога да има веру, односно убеђење и то право је апсолутно. Стандарди ЕУ такође прописују да „држава мора бити неутрална и непристрасна према свим религијама“, да није дозвољена „дискриминација по основу вере у запошљавању, приступу услугама, образовању итд“.

Што се тиче истицања верских симбола, овде стандарди ЕУ произилазе из Повеље ЕУ, Европске конвенције о људским правима као и из пресуда Европског суда за људска права. Наводи се да је „слобода испољавања вере (укључујући ношење верских симбола) заштићена чланом 10 Повеље ЕУ и чланом 9 Европске конвенције о људским правима“.

Код запослених у јавном сектору што се тиче верских симбола забрана, ако постоји, „мора бити строго пропорционална, мора се примењивати једнако на све запослене и не сме бити заснована на предрасудама према одређеној религији“.

Толико што се стандарда Европске уније по овом питању тиче.

Да погледамо укратко шта се на овом плану дешава у миљеници Брисела и Европске уније, у лажној НАТО држави Косово. Тзв. држави која је, како је то пре неку годину оцењено у Бриселу, перјаница, бисер, драгуљ, пример европске демократије.

Када су се пре који дан, после две и по године, српски градоначелници и одборници вратили у зграде скупштина општина Северне Митровице, Звечана, Зубиног Потока и Лепосавића, унутра су затекли сцене које вређају најосновнија људска и верска права, рекло би се и најинтимнија осећања Срба – иконе побацане по подовима, ископане очи светаца…

„Kада су јуче у зграду општине Звечан ушли градоначелник Драгиша Миловић и наши одборници, затекли су ужасне призоре, посебно у просторијама које су користили припадници специјалних јединица тзв. Kосовске полиције. Отпад, девастиране канцеларије, уништена вредна уметничка дела. Оно што је посебно згрозило све наше представнике јесу оскрнављене, на под побацане иконе, којима су изгребане очи осликаних светитеља. Зашто???“, написао је уз објављене фотографије на друштвеним мрежама потпредседник Српске листеИгор Симић.

Нови градоначелник Северне Митровице Милан Радојевић изјавио је раније да су градоначелници четири општине на северу KиМ, након што су преузели дужност од албанских градоначелника, у зградама општина затекли катастрофално стање, јер су нестале ствари изузетне вредности, а оскрнављене су и православне иконе.

Радојевић је за ТВ Прва рекао да то показује какав је однос Приштине према српском народу и грађанима ове четири општине.

У општини Лепосавић, нови градоначелник и одборници међу предметима баченим у смеће нашли су и иконе, уметничка дела и знамења српског народа.

„Затекли смо потпуни хаос. Оно што смо могли да претпоставимо и да наслутимо, нажалост, обистинило се. С обзиром на то да знамо ко је боравио у протекле две и по године у просторијама зграде Општине Лепосавић, наслућивали смо, а данас смо могли и да се уверимо у каквом су стању опрема, просторије, документација… Једноставно, један општи хаос“, рекао је градоначелник те општине Зоран Тодић.

Сцене из зграда скупштина општина, иконе у смећу, изгребане очи светаца, узнемириле су ових дана Србе на Косову и Метохији. Подсетиле многе на раније почињена непочинства од паљења цркава и манастира током мартовског погрома, чупања и бацања крстова са светиња, преоравања хиљада и хиљада српских гробаља на том простору, копање пута по сред старог српског гробља у Северној Митровици, кости предака побацане на сметлиште…

Иако су горе наведени и тек површно набројани стандарди ЕУ по питању верских и људских права и слобода веома јасни, западне амбасаде у Приштини и на последња непочинства – ћуте.

Четврти је дан од како су се појавиле прве фотографије и вести о иконама побацаним у смеће, а из западних амбасада ни једна једина изјава, осуда, макар и најблажа, опомена да то није по стандардима ЕУ. Ћуте Немачка, Француска, Италија, ћути Брисел, ћути Лондон.

Ваљда, оно што важи за њих, за њихове грађане, не важи за Србе.

А, што би се сада оглашавали када се нису огласили ни поводом рушења православног гробља у Јужној Митровици, рецимо, на коме је 90 посто споменика порушено, поразбијано, сравњено са земљом, када су отварани гробови, кости разбациване около а мермер од споменика коришћен за поплочавање тротоара и дворишта кућа Албанаца. Када од рушења, тоталне девастације нису поштеђени ни гробови деце.

Да се поново вратимо на стандарде ЕУ.

Иако Европска унија нема посебне прописе када су у питању скрнављење гробаља или гроба, постоје шири стандари према којима се скрнављење гроба сматра тешким нападом на људско достојанство а оно је заштићено и Повељом ЕУ о основним правима, члан 1, као и Европском конвенцијом о људским правима. Сем овог, ако је скрнављење гробља мотивисано етничком, верском или расном мржњом, а то је на Косову и Метохији без икакве сумње случај, оно тада потпада под ЕУ стандарде о борби проти злочина из мржње.

Међутим, стандарди су једно, стварност на отетом Косову и Метохији нешто друго. Просто, оно што важи за Европу, за Брисел, за њихово поимање верских и људских права и слобода, на КиМ, за Србе не важи.

Да је другачије, већ би се из амбасада у Приштини огласили, макар благо осудили овај последњи напад на верска права и слободе Срба.

Исто важи и за добар део НВО сектора у Србији. И они ћуте.

Питање је само шта би се догодило, да је ситуација супротна. Да су Срби у општинама на Косову и Метохији побацали у смеће верска обележја Албанаца, да су оскрнавили неку од њихових светиња? Да ли би се тада дигла кука и мотика да осуди Србе?

На крају, још једном стандарди ЕУ. У законодавству већине земаља ЕУ постоје кривична дела – скрнављење гроба, уништавање надгробног споменика, откопавање посмртних остатака, крађа с гробова а казне су од новчаних до затвора од три месеца до пет година. Казне су теже ако је мотив мржња. Верска, етничка…

Свуда сем на Косову и Метохији.

У земљама ЕУ, по стандардима ЕУ, ако се скрнављење гробља и деси, хитно се предузима обезбеђивање места догађаја, форензичко документовање, процена да ли постоји мотив мржње, обавештавање јавности када постоји опасност од ширих сукоба.

Поред разореног православног гробља у Јужној Митровици, поред стотина и хиљада порушених гробаља по читавом Косову годинама и деценијама пролазе припадници међународних мисија, Кфора, Еулекса… За то време, нити је место злочина обезбеђено, нити форензички документовано, нити је ко у међувремену, ухапшен, одговарао, нити је ко процењивао да ли постоји мотив мржње а свакако постоји, нити се ко огласио из Брисела и западних амбасада у Приштини.

Па што онда „косовски“ полицајци у Звечану не би побацали српске иконе у смеће и што не би копали очи светаца на иконама?