АРТЈОМ ХУТОРСКОЈ ИЗ „БЕСМРТНОГ ПУКА“: Све док је Србије и Русије, биће и истине

ЛИЧНИ однос наша два председника, Владимира Путина и Александра Вучића, према манифестацији „Бесмртни пук“, гарант је да ће деца у Русији и Србији увек знати праву истину о догађајима у Другом светском рату. Наша деца и унуци никад се неће постидети предака и њихове улоге у светској историји. Београд је изабран за први сусрет координатора марша „Бесмртни пук“ ван граница Русије, јер не постоји град у Европи у коме се слобода толико поштује и нема државе налик Србији у којој се и ми Руси осећамо као међу својима.

Хуторској истиче да, нажалост, живимо у времену када „политика меље историју“. Један од примера је што Русија и Србија, најзаслужније земље и народи за победу над планетарним злом, нису позване на обележавање почетка Другог светског рата у Пољској. Додаје да је и због тога Београд одабран да буде домаћин Светског сабора „Бесмртног пука“.

– У Савету Европе донета је резолуција према којој је споразум Рибентроп-Молотов из 1939. оцењен као узрок избијања Другог светског рата – подсећа гост из Русије. – Ти „нови историчари“ су заборавили да је Москва до тог споразума преклињала европске земље да направе савез против Хитлера, али да оне то нису хтеле. Напротив, све до једне те „европске демократије“ су гурале Хитлера да нападне СССР.

Ове године, марш „Бесмртног пука“ на Маурицијусу изненадио је организаторе у Москви. Манифестације антифашиста биле су у САД, Канади, Аустралији, Африци, чак и у Океанији. Маршеви у Републици Српској нарочито радују људе у Русији.

– Наша два народа није успела да раздвоји ни сила каква је некад био НАТО, и то је најбољи знак да су наше пријатељство и поштовање вечно и неуништиво – поручује Хуторској.

РУСКИ ДРАГУЉ У АРХИВИ „БОРБЕ“

БОЖЕ мој, боже мој – искрено су били усхићени гости из Русије када им је у „Новостима“ показана изложба оригиналних фотографија ратног пута Трећег украјинског фронта, која је пре неколико година пронађена у Фото-документацији „Борбе“.

– Ово што ви имате је непроцењиво богатство за којим руски војни историчари трагају деценијама. Све велике војне формације су сачувале поставке, сем ове, која је нестала, а показује ратне успехе Трећег украјинског фронта. Да ствар по нас буде гора, сва та заробљена техника је до 1953. претопљена у челичанама СССР и само слике су биле доказ херојских ратних напора овог дела Црвене армије – објаснио нам је Хуторској.

Овако за наш лист говори Артјом Хуторској, први координатор манифестације „Бесмртни пук“ која се од 2011. године одржава широм света, на Дан победе над фашизмом, 9. маја. Он је био гост „Новости“ одмах пошто је испратио делагације координатора из 55 земаља, који су у нашем граду боравили на дводневној конференцији. У нашој редакцији је сабирао прве утиске:

– Мало је рећи да сам презадовољан боравком и радом у Београду, јер је ово догађај који ће остати записан у историји. Први сабор, прво светско окупљање људи који у више од 60 земаља организују марш „Бесмртни пук“, протекао је беспрекорно. Хвала Београду.

Прошле године на улицама Русије у колонама је марширало 11 милиона људи. Око 1.200.000 људи окупило се на улицама широм света. У Америци „Марш“ се „газио“ у 25 градова, а у Србији у 11. Хуторској објашњава шта је именитељ овог феномена:

– То је памћење и поштовање за подвиг предака који су заједно уништили зло фашизма. Наши војници тада нису међусобно говорили исти језик, нити су сви били исте вере, али су били на истом задатку: да човечанству поврате слободу. Заједничка манифестација је доказ да праву историју нико не може да измени.

Директор Заједничких служби у Компанији „Борба“ Андрија Јоргић уручио је гостима део дигитализоване поставке, док је Хуторској позвао компаније „Новости“ и „Борба“ да заједно у Москви, у Музеју победе у Другом светском рату, прикажемо изложбу на Дан ослобођења Београда – 20. октобра.

ГОСТИ

„НОВОСТИ“ су имале част да угосте и копредседавајућег организације „Бесмртни пук“ Сергеја Лепенкова, Наталију Шадрину, заменицу председника Извршног комитета, Антонелу Бјелић Милојицу, директорку београдског центра „Меморијал“, адвоката Горана Петронијевића и генерала Божидара Делића, који су били „домаћи гости“ на Сабору.