Признање из Беча, највећи домет српског урбанизма је у граду на Ђетињи. Дело Станка Мандића Ерама је у град донело дух Медитерана.
У бечком “Рингтурму” у току је велика изложба “Србија, град као регионални контекст за архитектуру”, где су приказана дела наше модерне, савремене архитектуре изграђена од 1920. године до данас. Централно место поставке припало је градском језгру Ужица, јединственој урбанистичкој целини око Градског трга. Трг у граду на Ђетињи представљен је као највећи домет српског урбанизма после Другог светског рата.
Изградња ужичког трга почела је 1958. године. Обриси будућег језгра јавног живота Ужичана убрзо су окружени лепим, моћним грађевинама које ће постати установе културе: позориште, библотека, биоскоп… Део целине су и стамбене зграде, као и Пошта, срушена током НАТО бомбардовања. Посао је завршен за три године, после 2.014.929 часова на градилишту, трг је праведно “освојио” 19.154 квадратна метра, око њега израсла су три стамбена блока са 330 станова.
– Ми смо у једној мери свесни значаја архитектонске целине у срцу Ужица, али је признање из Беча важна порука: ремек-дело Станка Мандића прославило је у свету нашу архитектуру, морамо га прогласити спомеником културне баштине. Наредних дана покренућемо иницијативу да се то уради, уз помоћ наше и светске стручне јавности – истиче инжењер архитектуре др Душко Кузовић, учесник изложбе коју су у Бечу приредили професор Адолф Штилер и Бојан Ковачевић.
Архитектонска и урбанистичка вредност ужичког градског језгра представљена је у многобројним монографијама, а конкретан омаж Мандићевом достигнућу (у недосатку друге врсте заштите) дао је чувени редитељ Емир Кустурица. Он је централни Трг Николе Тесле у Андрићграду, од идентичног камена, изградио по угледу на ужичко ремек-дело.
Чуло се у Бечу и то да је током НАТО бомбардовања важан, источни део јединствене архитектонске целине избрисан са лица земље. Прича се да је дугме у летелици америчког авиона, два пута у размаку од 15 минута, притиснула жена пилот. Зграда ужичке поште нестала је у пепелу тог 8. маја 1999. године. На месту срушене поште, једног од симбола стварања модерног Ужица, дуго је стајала огромна рупа. На простору срушене поште данас је привремени, највећи паркинг у срцу града. На овој генерацији Ужичана је, слажу се стручњаци, да вредну архитектонску и урбанистичку целину, као спомених културе – заштите.
Ужички трг био је тог 3. јула 1961. године пиједестал за Титову статуу, која је данас измештена у круг Народног музеја. Бронзаног маршала, дело Франа Кршинића, открио је Александар Ранковић, дан уочи прославе 20. годишњице устанка. Свечаности су присуствовали патријарх Герман, Петар Стамболић, Милош Минић, Владимир Бакарић, Иван Рибар, Светозар Вукмановић Темпо, 24 амбасадора, 15 отправника послова.
Тагови: Станко Мандић, Ужице