АПЕЛ УЧИТЕЉИМА И НАСТАВНИЦИМА ТОКОМ ВАНРЕДНОГ СТАЊА: Повуците ручну!

Драге колеге, стање је ванредно. Психолошки, ситуација се одражава на све нас. Страх се акумулира свуда – напољу, у кући, на ТВ, осећа се лебдећа анксиозност. Деца све примају интуитивно. Ово је тек почетак изолације. Повуците ручну.

Портал „Зелена учионица“ пренео је објаву руководиоца Школске управе Крагујевац, Горана Јоксимовића. Објаву Горана Јоксимовића преносимо у целини.

„Поштоване колегинице и поштоване колеге, никада нисам имао прилике да вам се овим путем обратим као руководилац Школске управе. То чиним вечерас. И то не својим речима, већ оним што је психолошкиња Милка Караклајић из Ивањице поручила својим школским колегама. Са сваком њеном речју се слажем, па и вас молим да прочитате оно што је написала:
Највеће оптерећење трпе одликаши

‘Сви су наставни предмети подједнако важни, као и свака научна дисциплина. Али у овој ситуацији морамо бити прагматични, у интересу ученика. У најбољој намери, затрпали сте ученике материјалима, упутствима, задацима… Највеће оптерећење трпе одлични ђаци. Треба да остварите међусобну сарадњу у оквиру већа да бисте стекли увид у оптерећеност ученика.

Пре свега, млађи ученици не би требало по васцели дан да извршавају школске обавезе. Можете ли, у овим данима, занемарити тај претерани осећај одговорности за учење и наставу? Само кратки, једноставни садржаји, један домаћи задатак, у недељи, по предмету, основне ствари неопходне за даље образовање.

Опуштено, без притиска

Маја је у праву, приоритет су предмети који се полажу на завршном испиту. Остале колеге, ово вам је шанса да опуштено, без притиска, неуобичајено и занимљиво приближите ученицима свој наставни предмет.

Нисте у обавези ником да се доказујете, јер ви сви располажете потребним компетенцијама. Довољно је да будете подршка и ослонац вашим ученицима у, за њих, потпуно новој едукативној, а пре свега животној ситуацији.

Стање је ванредно, ово је тек почетак – повуците ручну

Драге колеге, стање је ванредно. Психолошки, ситуација се одражава на све нас. Страх се акумулира свуда – напољу, у кући, на ТВ, осећа се лебдећа анксиозност. Деца све примају интуитивно. Ово је тек почетак изолације. Повуците ручну.

Наши ученици се индукују страхом за себе, своје родитеље, другове… Нико им не може рећи када ће ово стати. Ви се такође индукујете страхом. Повуците ручну!

Важно је да сви будемо добро. Да деца буду здрава и да без последица прођу кроз ово. Зато, унесите мало ведрине и позитивног у рад са ученицима. Неће ништа битно пропустити. Што пропусте научиће следеће године. Два, три питања. Један, два домаћа задатка. То је довољно. Основна знања која су минимум за следећи разред.

Повуците ручну, почећете да пуцате по шавовима. Опустите се. Не пишите цео дан. Нико вам неће замерити ако не радите савршено и ако не водите документацију идеално. Ванредно је стање!”