Антонић, Павловић, Чворовић, Банђур, Крљшанин и Перишић о односима Русије и Србије

Русија и Србија сведоче и активно учествују у стварању новог света који се рађа напорима антиглобалистичких снага ојачалих широм планете. Такозвани атлантизам – униполарни поредак америчко-британске хегемоније – гуши се на потезу од америчког комшилука до кинеских обала, а централна битка се одвија у срцу Евроазије где Русија брани православну цивилизацију у рату који је НАТО повео против ње у Украјини 2014.

Српски народ у свим српским земљама свестан је моралног утемељења и међународно-правног основа руске специјалне операције и зато једногласно подржава политику неувођења санкција братској Русији. У случају увођења санкција, власт у Србији би изгубила легитимитет, јер би радила директно супротно од политике за коју је добила подршку грађана на изборима. Русија се у Украјини бори и за Србе, а Срби то осећају – поручено је на првом округлом столу удружења Српско-руско братство.

– Удружење Српско-руско братство засновано је на љубави и историјском савезништву наша два народа, које је утемељио још Свети Сава на заједничким моралним и духовним вредностима. Актуелна српска спољна политика званично се заснива на четири стуба, али је само руски чврст већ 200 година – рекао је уводном говору Милош Банђур и указао да се „тог стуба се не можемо одрећи ради дојучерашњих противника који су подржавали све наше непријатеље, отели део територије и ултимативно нас терају да се сврстамо на њихову страну”.

Он је указао да све земље које је колективни запад понижавао сада учвршћују сарадњу, те да би санкције биле и економски штетне као што су наштетиле, а биле би и неморалне.

– Русија неће издати Србију. Разлог зашто Русија спомиње „косовски аргумент” у разговору са Западом, није да би дала правни аргумент, већ да покаже лицемерје Запада – поентирао је Банђур.

Слободан Антонић је представио резултате четири истраживања јавног мњења која показују да су грађани Србије различитих националности листом против санкција.

– Прво истраживање је радила НСПМ према коме је 82 одсто грађана против санкција, а само 7 за санкције (11 одсто нема мишљење), што показује да су грађани једнодушно и једногласно против санкција Русији! И Институт за европске послове је добио резултат да је 76 одсто против санкција, а Демостат 71 одсто против санкција, при чему чак 50 одсто сматра да Србија треба да буде неутрална и по цену санкција и несташица. Дакле, огроман проценат оних који су чврстог става чак и по цену „повратка у деведесете”. ЦРТА је показала да 72 одсто сматра да су за рат у Украјини криви запад и Украјина, 72 сматра да је Русија морала да интервенише због ширења НАТО на исток, а чак 83 одсто је против санкција. Према последњем истраживању НСПМ само 4 одсто је за улазак у НАТО, и чак 80 одсто је против уласка у ЕУ по цену губитка Косова – навео је Антонић и указао да у сваком нормалном демократском друштву власт мора да овако импресивне резултате узме у обзир при доношењу одлука.

– Међутим, наши медији настоје да резултате забашуре називајући их руском пропагандом, нетачним резултатима или просто деградирају наш народ на малолетнике, на децу, која не знају шта је за њих добро. То је антидемократски. Оно што је неопходно је да на све те пропагандне аргументе ми одговоримо тако што ћемо ствари објаснити онако како оне заиста јесу и то је улога нашег удружења – казао је Антонић.

Бранко Павловић је указао да се санкције не могу правдати ни «усаглашавањем са ЕУ, јер ЕУ нема усаглашену спољну политику».

– Ово што Брисел реализује је спољна политика Хилари Клинтон: ајмо санкције Русији, дајте Косову столицу у УН, дајте унификацију БиХ, мораш да уђеш у НАТО, нема уважавања СПЦ… Дакле, кад бисмо се сагласили, овде би остао само идентитет који ради за Мајкрософт! Наше сагласје око кључних националних питања заслужује медаљу и оно је највећа политичка снага у Србији. То плаши оне који би да скрену са пута, али због ових процената не могу – рекао је Павловић.

Он је указао и на велику трансформацију војно-економске снаге у свету које одређују и међународни план.

– Америка пропада, то говоре бројке. Године 1999. БДП Америке је за 40 одсто био већи него збир Русије, Кине и Индије. Ове године, Кина, Русија и Индија су дупло веће од САД. У војном смислу, Индија са Русијом има заједничке војне пројекте, Кина је повећала војни буџет 14 пута! Спектакуларно! Њихова морнарица је сада друга на свету и годишње флоти додају флоту величине француске флоте. Генијална су била руководства Русије и Кине када су створила Шангајску организацију за сарадњу и БРИКС, а од украјинског мајдана је дошло до невиђеног узлета партнерства између Русије и Кине, да би сад имали једну Саудијску Арабију – кључни амерички ослонац у арапском свету – да конкурише и за Шангајску и за БРИКС.

– Кина има највећу економски размену са АСЕАН-ом, и замислите тај економски узлет који то може да апсорбује. И све функционеше на бази консензуса. Зашто је то могуће? Зато што нема Америке и колективног Запада! Мексико није увео санкције, његов председник неће да се јави Бајдену на телефон, а нама неко каже да ми уведемо санкције. Никарагва – чисти комунисти, граде са Кинезима двоструко већи канал од Панамског, а Америка не може ништа. У Колумбији левичар дошао на власт први пут у историји. У Бразилу се вратио Де Силва. У Аргентини социјалисти на власти. У Перуу исто. Јел то по вољи Америке? Не. А како се десило? Тако што се појавио нови свет и отвара и нама могућности на сто страна – навео је Павловић.

Он је елиминисао и „аргумент” да због Косова морамо да подржимо принцип територијалног интегритета Украјине, јер, како је истакао, косовски Албанци немају правни основ да се отцепе, а Руси у Украјини имају све правне основе за то.

– Притисак на националну заједницу мора бити велик (спаљивање људи, забрана језика итд), мора трајати дужи период (осам године интензивно), мора бити део плана (Украјина је доносила дискриминаторске законе) и да централна власт показује да нормалним политичким средствима проблем не може да се реши (резолуција 2202 СБУН из 2015 у коју су преточени Мински споразуми, али је Кијев одлучио да не приѕна ни једно право Русима и спремао етничко чишћење до краја, ризикујући свој територијални интегритет – сами су то изазвали). Те елементе признаје међународно право за издвајање дела територије из једне суверене државе. Албанци немају и нису имали ни један услов да им се призна сецесија – рекао је Павловић, закључујући да ствари не стоје онако како се у нашим медијима и од стране наших званичника говори.

Срђан Перишић је говорио о месту Срба у глобалном сукобу који је последица стварања новог света. Место је, како је аргументовао – на страни Русије.

– Од Срба се већ сто година крије – српска држава је настала захваљујући Русији, после руско-турских ратова, тако што је Русија издиктирала такве услове мира. Србија је прво добила самоуправу Букурештанским миром 1812, пуну аутономију Једренским миром 1829. и независност Санстефанским миром 1878. која је потврђена на Берлинском конгресу. Наши ђаци у школама то не уче! Од Првог српског устанка 1804, па до независности Кнежевине Србије 1878, Русија је била једина европска сила која је подржавала Србију, а све друге су је гушиле. Русија је стајала заштитнички и према другој српској држави, Црној Гори, чији је буџет био део царског буџета Русије, рекао је Перишић.

Он је навео и да против Русије ратују сви они који су ратовали против Србије 1999, против Српске 1992-1995. и против Срба 1941. и 1914, те су Срби на страни Русије „јер се она у Украјини бори за нас”.

Као трећи аргумент, Перишић је навео да су Срби и Руси један свет, припадају источно-православној цивилизацији, у којој су најдоминантији Руси, те је „катастрофалан сваки покушај представљања Срба – Србије, Црне Горе и Српске – као делова западне цивилизације, али српска елита 20. века и данас, уз помоћ запада покушава да Србе натера у западне наддржавне моделе НАТО, и ЕУ”.

Оценио је да су руска заштита Републике Српске у СБ УН, 2007, као и актуелно противљење Русије да Српска буде утопљена у унитарну атлантистичку БиХ, доказ да Русија штити српске националне интересе.

– Русија ће победити, а српски допринос руској победи је у томе да Србија и Р. Српска буду неутралне – без санкција Русији, без чланства у НАТО, без прикривених облика учлањења у НАТО или „договора” са НАТО-ом. Не само јер Запад не поштује договоре, већ зато што Запад ратује против Русије, а то значи против Срба – закључио је Перишић.

Амбасадор Владимир Кршљанин је истакао да је Нови свет који предводе Русија и Кина подстакнут нашим отпором агресији западног униполаризма. За разлику од старог, западног, заснованог на злоупотреби људских недостатака, истакао је он, Нови свет се заснива на коришћењу људских врлина. Зато су у њему духовно-моралне вредности кључне.

Сада се у Украјини, по њему, одиграва „резидуални светски сукоб”, у коме Запад нема никакве шансе на успех, пре свега због огромне моралне и војне снаге опорављене Русије. Притом ми не смемо губити из вида да се садашњи прокси рат Запада против Русије води на истим основама као прокси рат 90-их против Србије.

Стратешко партнерство са Русијом и Кином је у значајној мери обновило суверенитет Србије, али њен положај има крупне слабости у хипертрофираним односима са ЕУ и НАТО, као и у хипертрофираној западној агентури у земљи. Чим то буде могуће, Србија треба да се укључи у интеграционе процесе ЕАЕС, ШОС и БРИКС и задржи се на придруженом чланству у ЕУ.

Сада је веома важно да се повећа јавно деловање и утицај српско-руског братства, закључио је Кршљанин.

Зоран Чворовић је дао објашњење зашто би увођење санкција Русији било – притвуставно деловање!

– Ако би Влада увела санкције Русији, променила би позицију коју су кандидовале њене странке, то не би била позиција коју су подржали грађани на изборима. У колевци парламентаризма Великој Британији постоји теорија мандата која каже да странке које добију већину и формирају владу могу да воде само ону политику коју су кандидовали на изборима и за коју су добили подршку грађана. Јер, бирачи не дају „кард бланш” стракама, већ им пружају поверење на основу детаљног предизборног програма. Ни једна странка која чини владу није кандидовала санкције Русији. Све су јасно ставиле до знања да је у Србијином инетересу да очува добре односе како са Западом, тако и са Истоком, што није ништа друго него стратегија спољне политике са слонцем на 4 тачке, што је и званична спољнополитичка доктрина Србије. Ако се влада усуди да уведе санкције Русији,то би довело у питање легитимитет скупштине која не би изгласала неповерење Влади. Увођење санкција док траје мандат садашње скупштине би било потпуно недемократско изигравање парламентаризма било би изневеравање бирача и самим тим би постао упитан легитимитет и законодавне и извршне власти – аргументовао је Чворовић.

Даље, рекао је да је нетачно да Србија због потписаног ССП-а има обавезу да усагласи спољну политику са ЕУ. То је нетачно из два разлога. Први је, како је објаснио, тај да ССП мора да буде у складу са Уставом, а код нас никад није покренута оцена уставности ССП.

– ССП не третира Косово и Метохију као саставни део Србије.То је кључно питање због кога би Уставни суд морао да оцени ССП као акт противан Усатву Србије. Оцена уставности никад не застарева – указао је Чворовић.

Други разлог је тај да ССП обавезује Србију да ускалди спољну политику тек у моменту када Србија уђе у ЕУ, када се „десуверенизује”, а до тог момента, Влада је обавезна да спољну политику утврђује у складу са Уставом Републике Србије.

– Није тачно ни да из међународног права проистиче обавеза да уведемо санкције „јер је Русија извршила агресију”, пошто ни једним међународно-правним обавезујућим актом није утврђено да је Русија извршила агресију. Резолуција УН није обавезујућа, за разлику од резолуција СБУН, рекао је Чворовић и додао да наш територијални интегритет није заштићен никаквим општим правним принципом, већ конкретним обавезујућим међународно-правним актом Резолуцији 1244 која на четири места каже да ће се коначно решење наћи уз поштовање територијалног интегритета Србије.

Цео видео можете погледати на следећем линку:

 

Аутор Диана Милошевић