АМЕРИКУ РАЗАРА РАСИЗАМ, А НАМА ДРЖИ ПРЕДАВАЊЕ: Извештај Стејт департмента о Србији открива лицемерје и отвара могућности за нове притиске

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Stejt department / Arhiva

ИЗВЕШТАЈ о људским правима у Србији који је пре три дана објавио Стејт департмент у оквиру редовног годишњег рапорта за сваку државу на свету, може да послужи за појачавање политичких притисака америчке администрације на Београд, али исто тако не треба заборавити да поље људских права Американци деценијама користе за остваривање својих геостратешких интереса.
Ово је тумачење саговорника „Новости“ након објављивања 45. годишњег извештаја Стејт департмента о стању људских права у свету, које се, гротескно, временски поклопило са почетком суђења некадашњем америчком полицајцу Дереку Шовину, оптуженом за убиство Џорџа Флојда у Минеаполису, због којег су прошлог лета демонстранти широм Америке изашли на улице захтевајући да се стави тачка на полицијску бруталност.

Анализа „Њујорк тајмса“ показала је да полиција Минеаполиса користи силу против црних грађана седам пута чешће него против својих белих суграђана. Такође, пре само три месеца цео свет је у директном преносу гледао како су се сукоби демонстраната и полиције испред америчког Конгреса завршили са жртвама.

Ови догађаји несумњиво могу да баце сенку на многе буквице које су очитане у извештају Стејт департмента, не само Србији, већ многим државама широм света. Истини за вољу, нови државни секретар САД Ентони Блинкен, не амнестира своју земљу, већ у уводном делу извештаја каже:

– Препознајући да постоји посао који треба да урадимо и код куће, такође тежимо да испунимо своје највише идеале и принципе и посвећени смо раду ка праведнијем друштву у САД.

У рапорту који се тиче Србије забележено је да постоје бројни случајеви корупције, да породично насиље пролази некажњено, да постоје озбиљна ограничења слободе изражавања, гоњење новинара, притисак на судство, порицање ратних злочина, злочини против припадника сексуалних мањина, а наводи се и да су у јулу 2020. невладине организације апеловале на специјалног известиоца УН да се спроведе истрага полицијске бруталности током антивладиних протеста…

Поводом овог документа, министар унутрашњих послова и председник Покрета социјалиста Александар Вулин каже да Влада САД може да критикује, али треба да зна да њена критика вреди колико и њена спремност да оно што тражи од других примени и на себи:

– Земља у којој се Сенат брани и по цену живота протестаната, не би смела да тражи од српске полиције да не брани Скупштину. Влада земље у којој су расни сукоби масовни, а насумични злочини из мржње свакодневни, не би смела са таквом лакоћом да Србију оптужује за злочине из мржње. Србија је слободна земља и води је слободан човек. Моћнији сте и већи, можете нас и оклеветати и уништити, можете срушити Вучића и довести неког слабића који ће увести санкције Русији и Кини, признати Косово, напустити Републику Српску, можете нам силом довести власт, али не можете нас натерати да је и изаберемо. Нисмо сила, али нисмо ни лицемери.

Председник парламента Ивица Дачић подсећа, за „Новости“, да су САД, готово у истом дану када је државни секретар Ентони Блинкен признао „системски расизам“ у својој земљи, почеле да деле лекције државама широм света о људским правима:

– Нису ни нас мимоишли, али им се може узвратити бројним контрапитањима. Рецимо, видео сам да нам замерају употребу силе на демонстрацијама против владе, као да су они на Трампове присталице приликом напада на Конгрес бацали каранфиле. Такође, помало је увредљиво да се о третману затвореника у Србији брине земља која је основала „Гвантанамо“.

О извештају Стејт департмента некадашњи дипломата Зоран Миливојевић каже за „Новости“ да су овакви акти, генерално гледано, начин да администрација САД врши притиске „по линији људских права“ на одређене земље и да Србија ту није изузетак:

– Овај извештај је у својеврсној координацији са последњим извештајем Европског парламента и оба представљају део истог идеолошког притиска, везаног за настојања да се Србија приклони западној сфери утицаја. Међутим, не стоји да неко ко сам има проблем на тој истој линији, другима о томе држи лекције. Макар би пре тога морали да избалансирају своју унутрашњу ситуацију.

Професор Слободан Зечевић, сарадник Института за европске студије, каже да Американци одавно користе људска права као врсту геостратешке полуге за остваривање својих интереса и да се показало да тамо где би они наглашавали да је стање људских права лоше, да се то поклапало са њиховим интересима, док мање апострофирају друга места.

– Они користе људска права, и то нарочито раде демократске администрације, да би им чак дали већи значај од класичних међународних права, чиме су оправдавали своје интервенције зарад заштите људских права – каже Зечевић.

НЕКЕ ОД ПРИМЕДАБА САД

* Кривичне истраге и поступци у вези са ратним злочинима деведесетих година углавном су стагнирали

* Дуготрајни притвор и даље представља проблем

* Корупција полиције

* Албански лидери у Прешеву, Медвеђи и Бујановацу, заједно са Бошњацима у Санџаку жалили су се да су недовољно заступљени у институцијама на локалу

* Министар Александар Вулин непрекидно користи пежоративно расно ниподаштавање Албанаца

* Независни медији били су активни, али су били ограничени у својој способности да изразе најразличитије ставове презасићеношћу медијског тржишта и владином подршком провладиним медијима

novosti.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.