Акције Приштине рапидно падају што објашњава и провокације тзв. Косова попут најаве да ће тужити Београд за геноцид, истиче Рељић уз оцену да нема потребе да Србија жури у реакцијама јер јој чак иде у корист да се оваквим иницијативама кочи наставак дијалога.

Време ради за Београд

Време ради за Београд, више од 20 година траје покушај земаља Запада да од Косова направе државу, у чему је била ангажована читава машинерија и – резултата нема. А сад је у Приштини на власт дошла екипа која нема никакве извршне капацитете, констатује Рељић.

„Зато се све што ради власт Аљбина Куртија своди на стварање индицентних ситуација не би ли скренули пажњу на себе. И сад су се у ходу дохватили највеће речи које су могли – геноцида, која је уз то „модерна“, масовно је користе у Босни, понекад се и Хрвати заиграју, а сад су се и косовски Албанци сетили да не би било лоше да је искористе “, иронично примећује социолог у емисији „Од четвртка до четвртка“.

На питање, да ли би се Албанија усудила да у име Приштине буде иницијатор тужбе за геноцид против Србије, будући да тзв. Косово не може да је поднесе јер није држава, Рељић каже да је и Тирана саставни део те игре око Косова, те да није искључено да би и од Албаније могле да потекну свакојаке идеје, али да је потпуно јасно да је конкретно ова изван сваке реалности.

Он се слаже да је апсурдно да за геноцид оптужују Србе који су деведесетих година протерани и из Хрватске, и са Косова.

„Преко пута имате силу које се не тичу чињенице и која се понаша по оном Наполеоновом правилу – нема околности, ја их правим. Међутим, проблематично је питање њиховог успеха на Балкану: БиХ је на крају подељена на ентитете, акција на Косову се завршила резолуцијом 1244. То су сасвим скромни резултати за тако велики труд САД“, констатује Рељић.

Американци схватили да Србима не могу само да лупају чврге

Поводом инцидената у Хрватској, али и у Црној Гори, где су извикивали и исписивали претеће пароле против Срба, Рељић каже да га ови у Хрватској не изненађују, док такви случајеви у Црној Гори говоре о унутрашњим поделама.

„Ово је унутрашњи црногорски проблем који се сад активира политички због локалних избора у Херцег Новом. У ДПС-у неки још мисле да има неко на Западу ко их је примио у НАТО и ко ће да их подржи. А што се Запада тиче, Мило је бивши човек. Он може и да се врати на власт али више никад неће бити неко на ког ће играти. То је већ труло изнутра а посебно у игри која се сад дешава на Балкану у којој, због све већег присуства Руса и Кинеза, Американци не могу према Србима да се односе тако што ће их само шутирати и лупати им чврге, отимати, протеривати их, него је нова идеја да мора да се нађе начин да Срби постану њихови савезници“, објашњава социолог.

Са становиша историјског развоја, закључак је Рељића, Америка је погрешно одиграла са Србима, при чему су и Срби били на губитку, али и народи који мисле да су добитници, а заправо нису добили ништа.

Шта треба да садржи Додиков „нон пејпер“

Што се тиче БиХ и оцена високог председника Валентина Инцка изречених у УН да је „миран разлаз“ претња и да нема цртања нових мапа, Слободан Рељић напомиње да је Инцко „потрошен“ и да његове речи немају никакву тежину.

Неоспорна је чињеница да у Босни постоји парадокс да Бошњаци желе да буду суверена и самостална држава, али да ни под каквим условима из ње не оде тај „прокуратор“, чија су стална мета Срби. Стога је разумљиво да се у таквој ситуацији чека решење које је, сматра Рељић, питање времена.

У осврту на изјаву српског члана Председнишва БиХ Милорада Додика да после два необавезна предлога за регион која су се појавила у медијима, и Српска има свој „нон пејпер“ за БиХ, саговорник Спутњика износи своје мишљење шта би он могао да обухвата.

„Додиков „нон пејпер“ по мени не би требало да садржи његове бекхенде у односу према скаламерији која је направљена у БиХ јер је неодговорност саставни део те игре, пошто они играју без правила. Међутим, кад правите неке папире то је много сложенији однос и мора да подразумева и међународне односе. БиХ јесте држава легитимисана у УН, мада у њој имате две стране од којих једна тврди да су други направили геноцид и од њих хоће да направе робље а да држава буде демократска. А ако су Срби направили геноцид како могу да живе с њима. И у том смислу БиХ постаје немогућа држава зато што страна која је у иницијативи стално производи притисак према другој. Та земља није направљена слободним договором тих народа и пошто је споља направљена она се клати. Међутим, кад се пишу такви папири морате бити сабранији“, саветује Рељић.