Амерички план за Србе: Смекшана Клинтонова политика тражи — згазите сопствене националне интересе!

фото: З. Шапоњић

Према ономе што је кандидат за америчког амбасадора у Србији Кристофер Хил рекао сведочећи пред Одбором за спољне послове Сената, његов мандат у нашој земљи биће у складу са политиком коју је водила некадашња администрација Била Клинтона, само на мекши начин — прилагођена новонасталим околностима.

Овако поруке Кристофера Хила коментаришу саговорници Спутњика, политички аналитичар Драгомир Анђелковић и научни сарадник Института за европске студије Александар Гајић.

Хил се, подсећамо, у свом обраћању сенаторима који треба да одобре његово именовање, осврнуо на питање преговора између Београда и Приштине, ситуацију у БиХ, као и на односе између Србије са једне и Русије и Кине са друге стране. У одговору на питања сенатора, Хил је рекао да га забрињава низ питања која се тичу Србије и Западног Балкана.

Он је рекао да је ситуација у БиХ све проблематичнија, да Република Српска предузима кораке, како би преузела надлежности у областима правосуђа и заједничке војске, али да је српски председник Александар Вучић био веома јасан да неће бити промена и да подржава континуитет у овим областима.

Србија је кључни фактор за стабилност и напредак Западног Балкана, рекао је Хил и позвао Београд да нормализује односе са Приштином. Према његовим речима, „узајамно признање је најбољи начин за напредовање“, а дијалог између Београда и Приштине, који се води под покровитељством ЕУ, најбољи је начин да две стране реше разлике.

Политика Кристофера Хила – политика деведесетих

За Анђелковића, Хилове поруке о Косову и Метохији су крајње апстрактне, али суштински некоректне јер говори о преговорима, а не дефинише кривца за њихов застој, нити ко је изазвао проблем у нормализацији односа, а јасно је да су то урадили Албанци.

„Ко год не каже ко је изазвао проблем, стаје на страну Албанаца и јасно је да су преговори били покушај варања Србије како би Албанци добили статусно решење какво желе кроз причу о техничким преговорима. Отуда, Хил врло перфидно стаје на страну Приштине“, сматра Анђелковић.

Хилови ставови о Косову и Метохији су предвидиви, напомиње Гајић. Хил, додаје наш саговорник, сматра да су досадашњи преговори уродили плодом, али недовољним, да је посредничка улога ЕУ недовољна, као и да САД морају да се активније укључе у процес. Да Американци покушавају да преузму примат над Бриселом у преговарачком процесу о Косову и Метохији видели смо и по понашању специјалног америчког изасланика за Западни Балкан, Габријела Ескобара, наводи Гајић.

Чињеница да у Србију за амбасадора долази ветеран као што је Хил, показује да Вашингтон жели да интензивира утицај и да изврши јачи притисак на Србију. Међутим, не види се на који начин.
„Он очигледно сматра да је ЕУ та која треба да буде мамац на основу кога би Србија требало да учини уступке око неког вида признања, односно узајамног признања Србије и Косова као независне државе уз неке бенефите које би дала ЕУ. Али, не видим на који би начин приморали Брисел да прими у чланство или да отвори кластере Србији и приморали је да прогута оно што се од ње тражи по питању односа са Приштином“, наглашава Гајић.

Тако да није јасно шта је ново у политици Вашингтона по питању Косова и Метохије – све је већ виђено.
„Овде се говори о томе да Америка ни на који начин не жели да промени слику о Балкану из деведесетих и да је обраћање Кристофера Хила пред сенатским Одбором за спољне послове политика која је формирана за време Клинтона и Мадлен Олбрајт и да они из тих оквира не могу да изађу, како по питању Косова, тако и по питању свих осталих кључних питања у овом региону“, каже Гајић.

САД очекују да Србија дигне руке од својих националних интереса

Оно што се може прочитати из Хиловог обраћања је да будући амерички амбасадор као да очекује да Београд дигне руке од својих националних интереса, односно од Републике Српске, сматра Анђелковић, називајући америчку политику према БиХ лукавом игром.

„Он поручује да Додик прави проблеме и да Америка неће прихватити рушење дејтонске БиХ, а заправо је баш Америка са својим партнерима рушила дејтонску БиХ јер је отимала овлашћења Републици Српској. Додик не тражи ништа друго осим заштите уставног поретка у Бих онако како је дефинисано у Дејтону. А онај ко се бори за уставни поредак, не руши државу, већ је учвршћује“, констатује он.

Хил је прећутао да су потези српског члана Председништва БиХ Милорада Додика изнуђени покушајима да се БиХ дедејтонизује и унитаризује, сматра Гајић. Тврдњом да је Додик реметилачки фактор у БиХ, Вашингтон подржава унитаризацију те државе уз наду да ће Београд оставити на цедилу Републику Српску.

Америка Србији не може да понуди ништа боље од овога што нуди сада

Као забрињавајућу Хил је оценио и сарадњу Србије са Русијом и Кином. Седамдесет пет година од Другог светског рата, Вашингтон посматра Београд као специјално место где не жели раст руског утицаја.

„Не треба да будемо само опрезни, већ и да будемо спремни да покажемо да ми нудимо бољи модел и алтернативе. Није довољно рећи да има проблема у прихватању кинеских и руских предлога. И то ц́е бити моја намера, ако моја номинација буде потврђена“, истакао је Хил.

И у овом домену САД очекују од Србије да ради против својих интереса, објашњава Анђелковић. Док говори о томе како је српска сарадња са Русијом и Кином забрињавајућа, не говори о томе колико је Америка радила против српских интереса; док говори о томе да Вашингтон Србији треба да понуди нешто боље од Русије и Кине, истовремено помиње решења за Косово и Метохију и БиХ која су неповољна за Србију и иду у прилог гушења Републике Српске.

„Како онда Америка да понуди нешто што је добро за Србију? Једино ако мисли да смо због новца спремни да продамо виталне националне интересе, па да нам понуде некакав Маршалов план, а да се ми одрекнемо Српске и Косова. Ако тако нешто мисли, онда је то озбиљно потцењивање Београда“, каже Анђелковић.

Агенда о „малигном“ утицају Русије и Кине типична је агенда америчких дипломата, објашњава Гајић, који додаје да не види који бољи модел утицаја Америка може да понуди Србији. По кључним регионалним спољнополитичким темама, САД имају антисрпске ставове. Бољи модел не могу да понуде, ако не промене те ставове.

„Економске инвестиције или притисци, претње, санкције није модел који даје квалитативно нову алтернативу Београду да би попустио и пристао на услове који се од њега траже са Запада последњих двадесет пет година. Просто проблем је што су они зацементирани у једном ставу и што активности интензивирају на старим матрицама“, каже Гајић.

Уколико дође у Србију, Кристофер Хил спроводиће политику која ће бити комбинација притисака и претњи и понуда недовољних користи. Вашингтон сматра да би Србија губитке који се од ње траже могла да компензује уласком у ЕУ; међутим, ти губици су толико велики на стратешком, идентитетском и геополитичком плану да ни једна страна инвестиција или улазак у ЕУ не би могао да их компензује, закључује Гајић.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић
?>