АМЕРИЧКИ ЕКСПЕРТ ТВРДИ: Америку занима само Косово!

Администрација Доналда Трампа нема много времена за Балкан, сматра Данијел Хамилтон, експерт Школе за напредне међународне студије Универзитета Џонс Хопкинс.

Kако наводи Глас Америке, угледни познавалац европских прилика, такође није уверен да ће Вашингтон, па ни европске престонице уложити довољно труда да убрзају процес евроатлантске интеграције преосталих земаља Западног Балкана.

Хамилтон, који се по својим оштрим оценама издваја од других балканолога, каже да САД под председником Трампом нема времена да се бави регионом.

“Администрација покушава да пребаци питање Западног Балкана Европи, док Европљани и не посвећује много времена том региону. Важни амерички званичници који познају тај терен, отпуштени су. Једноставно нема никога на високом нивоу, ко се бави искључиво питањима Балкана. Ни америчко присуство у том региону није нарочито велико и ограничава се на Kосово, што је од кључне важности са становишта тамошњег међународног присуства, али недовољно да би Америка могла да било шта промени”,навео је Хамилтон.

Kако истиче, ствари не стоје ништа боље ни са европским блоком.

“Kанцеларка Меркел је у протеклих неколико година покушавала да предузме више за тај регион, али однедавно одустаје од тога. Британци, друга важна земља која се бавила тим питањем, ускоро неће бити чланица ниједне институције Европске уније. Француска није никада ни играла нарочито велику улогу. Стицајем околности Аустрија се ангажовала, али њен утицај је недовољан да било шта спроведе”, додаје Хамилтон.

У међувремену, утицај ваневропских земаља је појачан, каже саговорник Гласа Америке.

“И то не само руски утицај, укључујући утицај државе, али и руског организованог криминала. Kинези су такође необично много заинитересовани за улагања у Европи. Исламске државе су оствариле знатан утицај у Босни и другим деловима региона. Турска је такође ангажована из сопствених разлога, не увек у склопу западног приступа. Поред тога политичке врхушке у већини земаља у основи краду од сопственог становништва и служе се државним полугама да се одржи на власти”, наводи Хамилтон.

Грађани Западног Балкана постали су, каже, цинични према дуготрајном обећању да ће у догледно време постати део европске матице.

“По завршетку оружаних сукоба 1990-тих, после трагедије у Босни и рата на Kосову, међународна заједница је предузимала низ пројеката за помирење и послератну обнову тих земаља. Од тада је прошло превише времена”, истакао је Хамилтон.

Он је истакао да је Западном Балкану неопходан удружени ангажман обе стране Атлантика.