Америчка листа најмоћнијих војски света: Да ли је Србија заиста на 18. месту?

Амерички часопис „Ју Ес њуз енд ворлд рипорт“ је пре неколико дана објавио ранг-листу најјачих војски на свету, а интересантно је да су се, уместо америчких како то обично бива, на првом месту нашле Оружане снаге Руске Федерације.

Будући да је током рангирања коришћен низ критеријума, укључујући и борбено искуство, тј. учешће у ратовима и оружаним сукобима, не треба да чуди што се руска војска нашла испред америчке, нарочито имајући у виду моћ њених копнених снага.

Истовремено одмах након Русије и САД, може се уочити низ изненађења. Тако се на трећем месту налази Израел (што се вероватно правда сукобима које ова земља тренутно води), и то одмах изнад Кине, а затим следе Јужна Кореја, Иран, Велика Британија, Украјина Немачка и Турска. Приметно је да се у првих десет земаља не налазе четири нуклеарне силе – Француска (11. место), Индија (14. место), Северна Кореја и Пакистан које су у потпуности изостављене са листе.

Осим тога, остаје нејасно како је Белорусија постављена изнад Индије, Саудијске Арабије и Пољске, али и како то да се Србија, уз сво дужно поштовање према нашој војсци, нашла на завидној 18. позицији.

Према мишљењу војног аналитичара Андреја Млакара, највероватнији разлог за то јесу скорашње набавке наоружања и војне опреме Војске Србије.

„Ту постоји неких 50 критеријума разних, по чијим основама се војске рангирају на основу степена њихове јачине. Војска Србије је заузела 18. место вероватно на основу набавки, конкретно кинеског система ПВО кратког домета ХКу-17, као и улазак дронова камиказа у оперативну употребу“, изјавио је Млакар и истакао да је „Србија једина земља на Балкану која у оперативној употреби има летелице ове врсте“.

Међутим, наводи он, ако су набавке заиста биле један од главних критеријума, остаје нејасно како је Хрватска завршила тако ниско (53. место), имајући у виду да је купила француске вишенаменске борбене авионе „рафал“ и америчка борбена возила пешадије „бредли“ (која и даље нису уведена у оперативну употребу).

„Дакле, могуће је да је за рангирање коришћен критеријум везан за набавку технике, пре свега за издвајање буџетских средстава. Вреди напоменути да Србија већ премашује улагање појединих чланица НАТО-а када су у питање количине набављених или средстава која ће се набавити„, сматра Млакар и додаје да је можда на позиционирање Србије утицала одлука о враћању обавезног војног рока.

Ипак, вреди подсетити да су аутори листе навели да је моћ оружаних снага земаља широм света процењена и на основу анкете у којој су учествовали „представници елита и пословних кругова, као и обични грађани“. Управо ово може објаснити благо речено чудно рангирање и позиционирање појединих земаља, као и изостављање две од осам (девет ако рачунамо Израел) нуклеарних сила на свету.