Амбасадор Израела у Србији: Сребреница није геноцид – свет треба да верује онима који то знају

Израел никада није прихватио да се злочин у Сребреници назове геноцидом, каже Јахел Вилан, израелски амбасадор у Србији и додаје да би по том питању требало веровати значајним и важним ауторитетима и историчарима као што су Ефраим Зуроф, Јехуда Бауер или Гедеон Грајф.

Према Вилановом мишљењу, коришћење термина геноцид у случају Сребренице је погрешно и даје искривљену слику о догађају.

„Не кажем да је Холокауст једини геноцид, било је још геноцида широм света. Али, када Сребреницу назовете геноцидом, по мом мишљењу то умањује важност тог термина који би, сматрам, требало да се користи само за геноциде. Ето и Израел је позван у Хаг због наводног геноцида у Гази. За мене, Сребреница не би требало да се назива геноцидом“, рекао је Вилан у ексклузивном интервјуу за Спутњик.
Питања као што је Сребреница не треба да буду политичка

Он наводи да не зна како ће проћи гласање о предлогу о резолуцији о Сребреници, коју је, подсећамо, самоиницијативно, без одлуке Председништва БиХ, предложио шеф мисије БиХ при УН, Златко Лагумџија. Ипак, како каже, Израел је земља која је највише пропатила од УН и разуме о чему се ради.

„Не ради се о историјским чињеницама, нити о моралним аспектима, ради се о политици. Све у УН је политика и само политика и постоје стандарди за једну земљу, а други стандарди за друге земље. И, нажалост, већину времена трпимо од такве формуле по којој функционишу УН. Можда ће Србија трпети од исте политике УН-а, али по мом мишљењу, таква питања треба да се решавају на моралном и правном нивоу, никако да се мешају са политиком“, истиче Вилан.

Када питања попут Сребренице једном уђу у политику, то никако није добро за историјске, па ни за моралне чињенице, додаје он. Нико се не пита шта би резолуција донела Босни и Херцеговини.

Вилан, како каже, не разуме како је могуће да су многе европске државе признале злочин у Сребреници као геноцид.

„Верујем да земље треба да се запитају, посебно када долазе у УН, које су више политички мотивисане него што су посвећене историјској истини, шта ће таква одлука донети региону, Босни и Херцеговини, како ће утицати на стабилност те државе – позитивно или негативно. Нажалост, не мислим да резолуција носи неку позитивну поруку или идеју да та држава треба да остане уједињена“, закључује он.