АМАНДМАН „НЕМАЧКИХ ПРИЈАТЕЉА“: Свађа Београда и Берлина због поглавља 35
Фото: Политика
После периода у коме је Београд изражавао поверење у „немачке пријатеље”, а Берлин узвраћао похвалама и признањем Београду због „спремности на компромис у дијалогу са Приштином”, Србија и Немачка јуче су потпуно супротно тумачиле рупу која се отворила на српском европуту – Београд као ново условљавање, а Берлин као нешто на шта је Србија одавно пристала.
Овакав расплет уследио је после прексиноћњег неформалног састанка премијера Александра Вучића и косовског премијера Исе Мустафе са европском комесарком Федериком Могерини, након кога је српска страна саопштила да Немачка има неприхватљив амандман на предлог платформе за преговарачко поглавље 35 којим се од Београда практично тражи признање косовске независности. Тако се, према тумачењу наших званичника, испоставило да је у Бриселу Београд сачекао нови немачки услов, односно још лошији документ од платформе за преговарачко поглавље 35, коју је пре неколико дана српски премијер окарактерисао као „језиви, грозни папир”.
Немци су одмах демантовали да се може говорити о неким њиховим новим условима. Према речима амбасадора Немачке у Београду Аксела Дитмана, његова земља не тражи од Србије признање Косова као услов за отварање преговарачких поглавља.
„Познато је да се Немачка унутар Европске уније залаже да, између осталог, поглавље 35 у преговорима Србије о чланству у Европској унији буде отворено сада. Неосноване су изјаве да ЕУ или Немачка од Србије у том контексту тражи признавање Косова. Нема додатних услова”, казао је Дитман за Б92.
Он је такође прецизирао да су у нацрту за преговарачко поглавље 35, који је заједнички преговарачки став Европске уније, формулисани међукораци.
„Ти међукораци се односе на примену споразума договорених у политичком дијалогу са Косовом, што је потпуно у складу са досадашњим документима ЕУ и споразумима са Србијом”, рекао је Дитман и подсетио да су у јануару 2014. године ЕУ и Србија усагласиле преговарачки оквир који је основ за целокупни преговарачки процес Србије са Европском унијом.
„ У преговарачком оквиру утврђено је да на крају приступних преговора треба да буде правно обавезујући споразум између Србије и Косова о свеобухватној нормализацији њихових односа. Даљих услова нема ни Европска унија ни Немачка”, објаснио је Дитман.
У српском државном врху, међутим, ситуацију виде потпуно другачије. Министар полиције Небојша Стефановић оцењује да је реч о тешком изазову и притиску на Србију, те да и други треба да схвате да морају да поштују Србију да би у Србији имали партнера.
Саветник председника Србије за спољне послове Иван Мркић подсећа да је на овакав развој догађаја Томислав Николић упозоравао још у децембру прошле године, после разговора са европским комесаром Јоханесом Ханом, али су га многи због тога и критиковали и демантовали.
„Испоставило се да је председник откривајући детаље свог разговора са Ханом правилно протумачио оно што је од њега чуо – да Србија неће бити део ЕУ све док не реши питање Косова. Али је после тог његовог иступа било много заједљивих коментара”, каже Мркић за „Политику”.
После изласка у јавност са детаљима свог разговора са Ханом, Николић је, да подсетимо, био изложен најоштријој критици од многих из државног врха, због чега је морао да појашњава да му Хан није рекао да ће признање бити услов који ће брзо бити испостављен Србији.
„Сви у јавности говоре да ЕУ не тражи од нас признавање Косова и Метохије, и ту су у праву. Ја сам само рекао – тражиће. За улазак у ЕУ тражиће. Ја сам чуо и рекао сам. Био је званичан разговор, а господин Хан за све ово време није упутио деманти”, рекао је тада Николић.
Због ове своје изјаве Николић је дошао и у сукоб са тадашњим немачким амбасадором Хајнцом Вилхелмом који је демантовао српског председника рекавши да признање независности Косова нико није тражио од Србије и да, „колико зна, тако нешто није рекао нити тражио ни европски комесар Јоханес Хан”.
Вилхелм је тада рекао и да се од Србије тражи само „пуна нормализација односа” са Приштином као услов за почетак преговора. Али је додао и да „у међународном праву не постоје тачне норме које дефинишу шта значи нормализација”.
Српски званичници су иначе били пуни оптимизма после потписивања четири кључна споразума (о ЗСО, енергетици, телекомуникацијама и мосту на Ибру у Косовској Митровици) у Бриселу у августу ове године. Како је тада рекао Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, резултат те рунде преговора је 5:0 за Србију јер је, уз четири потписана споразума, пети „тријумф” подршка за отварање преговарачких поглавља.
Извесне речи охрабрења јуче је упутио италијански председник Матео Ренци који је рекао да ЕУ мора да се отвори према Балкану (Србији, Албанији, Црној Гори) као и да размисли о Турској.
„Центар Европе је њена периферија, срце Европе је њена граница, карта Европе има већу важност на својим границама”, рекао је Ренци.
