АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Користе Шешеља да би нас казнили

Пре само неколико месеци, многи, којима се није допао изборни резултат, као и политичка доминација Српске напредне странке, кренули су у жестоку кампању ширења страха од Шешељевог повратка из Хага. Говорили су: напустићете владу чим слети на аеродром. Изгледа да је неко, негде, погрешно израчунао да је Војислав Шешељ фактор који може да уздрма мене и Владу Србије, па је, у складу с тим, почео да га користи као страшило из кутије.

Када им се не свиђа то што Србија ради, што има свој став, што неће на дугме да уводи санкције, што хоће са свима да буде пријатељ, а не непријатељ – они га пусте из кутије: и чекају да се ми престравимо. Када им се чекање одужи, а ми наставимо да, без страха, спроводимо суверену политику; када само изађем и кажем да нећемо заборавити, никада, ни једну од жртава НАТО бомбардовања – они га враћају у кутију и опет чекају да ми умремо од страха.

Нема ту ни права, ни правде, а нема, нажалост, ни Војислава Шешеља. Има само погрешних покушаја да се казни Влада Србије и њена политика.

Кажем погрешних, зато што сам, одавно, отворено рекао да немам намеру да будем препрека Србији. Ни на њеном путу ка Европи, нити у односима са светом. И ако неко мисли да сам ја препрека, нека само то јасно саопшти, не мора да се служи јефтиним триковима.

Баш као што нема потребе да се, двадесет година после рата, и злочина, од чијег расветљавања је баш Србија најмање бежала, још не зна ни ко је за њих крив ни коју казну треба да плати, него се суђења и оптужени користе да би се неко плашио и уцењивао.

То, на крају, нису заслужиле ни жртве.

Нама је, на целом Балкану, после свега што смо доживели, потребна политика отворених карата, јасна и недвосмислена, и управо такву политику имамо намеру и да спроводимо. Она је наша легитимација и могу свакоме, у сваком тренутку, да је покажем, без икаквог страха.

Немам разлога да је кријем, нити да се кријем иза било кога, пошто сам је добио на изборима. Зато, данас, могу мирно да поручим и другима да престану да се крију иза кутија, и у кутијама, већ да изађу пред грађане Србије и кажу шта хоће од њих.

И нека се не плаше одговора. Србија, и то смо показали пре неки дан, обележавајући годишњицу бомбардовања, и сећајући се жртава, зна да прашта. Опростиће им Србија и многа друга дела, јер ми знамо где је наша будућност.

Овако, или онако, Србија има само једну, велику и важну обавезу, а то је да очува стабилност, обезбеди наставак економских реформи и поштовање политичких слобода. Свака одлука коју будемо доносили, а она неће бити неморална као све политичке одлуке Хашког трибунала, имаће за циљ само једно: очување стабилности у нашој Србији. И ништа више.

Тагови: Александар Вучић, Војислав Шешељ, Хашки трибунал