Нолетова владавина начела је утврђење глобализма и похлепе као завршне фазе политичког поретка мултинационалних, финансијских спекулативних корпорација
Нолету не могу ништа Федерер ни Надал, али његову апсолутистичку тениску владавину може да угрози слобода мишљења. Шта је рекао тако страшно тениски број један, што је узбудило читав свет, а у нашем микрокосмосу, доктора Предрага Кона, Војислава Шешеља и Весну Пешић? Неће ваљда прејака реч убити Нолета?
Светски број један поменуо је вакцину против короне која, узгред, не постоји. А када ће је смућкати, још се не зна. С посебним режимом исхране који Срби нарочито не разумеју, јер уместо гурманске пљескавице и печења он једе искључиво здраву храну чија тајанствена рецептура представља енигму како за његове противнике тако и за његове обожаватеље, ваља је реч о соку од цвекле, највећи српски и светски спортиста је у онлајн чету са колегама изнео забринутост због потенцијалног увођења обавезне вакцинације као услова за путовање на тениску туру.
Ноле се није изричито изјаснио против вакцинације, али је рекао да он лично није за то да нова вакцина против вируса корона, о којој се толико прича, а још није направљена, а самим тим ни тестирана и проверена на адекватан начин, буде услов и ултиматум за даља путовања и такмичара тенисера.
Како се његова реч слуша далеко пажљивије од речи осталих смртника, како у свету, тако и код нас, нарочито код младих, одмах је реаговао доктор Предраг Кон, поручивши му, рекао бих очински, да избегава сваку даљу полемику око вакцина. Наравно да Кон није пропустио да каже како му је један од највернијих навијача. Као да се и војвода Шешељ консултовао са доктором Коном, па је његов саветнички тоналитет био сличан. „Ноле играј тенис и не мешај се у посао стручњака за медицину”, поручио је Шешељ.
Наравно, тешко је поверовати у то да су се Пеца Кон и Воја Шешељ усаглашавали око својих изјава, али су они исувише искусни, како би олако прешли преко Нолетових дилема око вакцине. Наиме, боје се да таква изјава не нашкоди тениској будућности броја један – због вербалног деликта!
Како ствар не би отишла предалеко и сврстала Нолета у вођу антивакцинашког покрета, његов медијски тим је послао саопштење „Њујорк тајмсу”.
– Нисам стручњак, али желим да имам опцију да изаберем шта је најбоље за моје тело. Наставићу да истражујем на ову тему, јер је важна и утицаће на све нас. Да будем искрен, мало сам збуњен, као и остатак света. Упркос томе што имам приступ информацијама, у недоумици сам шта је набоље учинити у овој ситуацији – изјавио је Ђоковић у саопштењу које је његов тим доставио једном од најутицајнијих светских листова.
„Њујорк тајмс” је пренео и речи доктора Кона, подсетивши на изјаву тенисерке Амели Морезмо која је поручила да тениска сезона неће бити настављена уколико се играчи не вакцинишу и тако се заштите од вируса корона.
Показало се поново да је Нолетова доминација не само на тениском терену, већ и далеко од линија за аут, дубоко револуционарна и крајње идеолошка, иако је Ноле можда не схвата тако. Напротив, он организује добротворне балове, сеје шарм, одржава музичке перформансе, удара дланом у рекет исказујући поштовање противнику, али је његова природна жеља да се коначно и допадне, све мање успешна, што је интензивнија.
Могуће је да Ноле намерно жмури над тим парадоксом, тај апсурд не схватају ни Срби, не разуме га ни Роберт де Ниро који је гостовао у његовој ложи, али је ствар одмакла далеко изнад свих њих. Јер, Нолетова владавина начела је утврђење глобализма и похлепе као завршне фазе политичког поретка мултинационалних, финансијских спекулативних корпорација, које је, у свету спорта, оличавао дупол Федерер и Надал.
Зато мегакомпаније још склапају далеко вредније маркетиншке уговоре са њима двојицом, него са Нолетом, што је нехотице, доказ њиховог контрареволуционарног удара на Броја Један светског тениса. Јер, забога, зашто би финансирали особу која показује да особе и земље са фуснота, осуђене на колонијални статус, како државни, тако друштвени, културни и спортски, ипак имају шансу да постану владари?
Том кастинском свету, Новак Ђоковић пристаје баш онако као што је хипик Бергер пристајао оној журци у Њујорку, у класичном мјузиклу „Коса”, када се окачио о лустер, поломио сав сребрни есцајг, а потом зграбио најлепшу девојку за руку, како би је одвео до њеног дечка и свог најбољег друга.
Нолетов бунт, одсуство глобалне политичке коректности и суфицит храбрости и морала, показао је у Њујорку, у средишту Америке, у самом срцу моћи, када се, ничим изазван, заложио против војне интервенције у Сирији. Када тенисери дају изјаве, оне махом подсећају на интервјуе лепотица на избору за мис-универзум. Али, то што се Ноле заложио за мир у свету, тога дана је освануло на Си-Ен-Ену, као прворазредна вест, где је српски тенисер стављен у ранг са папом Фрањом, који се помолио за пацифизам на експлозивном Блиском истоку.
Супротстављање Србина званичној политици америчке администрације, усред Ју-Ес опена, потез је који могу да учине само особе са несумњивим моралним кредибилитетом и ауторитетом светских размера, оним особинама о којима припадници српске политичке елите тек могу да сањају.
Зато су Нолетове дилеме око вакцине изазвале глобалну пажњу. Он није био изричит, само је размишљао да ли да се вакцинише. Ако му се одузме право да мисли, чека нас апокалиптичко доба! То што га је на „Твитеру” извређала Весна Пешић, мање је важно.
Наслов и опрема: Стање ствари