18.09.2022. - 16:51
© Фото : Youtube/Ihr Programm/Printscreen
План Немачке и Француске је да 2023, после 10 година од потписивања Бриселског споразума, почне нова фаза у дијалогу Београда и Приштине, а затим да након још 10 година, кад ЕУ буде спремна да укључи Западни Балкан, дође до формалног споразума о признању, као предуслова за чланство у ЕУ, пише Албанијан пост, позивајући се на дипломатске изворе.
У
тексту албанског медија наводи се да је ово план у новом оквиру дијалога
Београда и Приштине, који је састављен након ангажовања саветника председника Емануела Макрона и канцелара Олафа Шолца.
„Ако предлог буде прихваћен, независност Косова ће прихватити пет преосталих земаља ЕУ, док ће Србија имати значајну финансијску помоћ и биће призната као сила региона“, преноси албански портал.
„Нови оквир“ у који је Албанијан пост имао увид је нови предлог који је произашао директно из укључивања Макрона и Шолца у процес дијалога, јер, како се каже у документу, „Косово и Србија сами никада неће моћи да реше проблем“.
Нови оквир за дијалог Београда и Приштине
Документ од четири странице, који објашњава логику новог оквира, садржи десетогодишњу визију решавања проблема и пружа „макроперспективу“.
Документ се састоји од увода, а затим је подељен на три сегмента заједно са три поднаслова који садрже 13 тачака.
„Сви сегменти објашњавају такозвани „нови оквир“, који је представљен Аљбину Куртију и Александру Вучићу“, наводи Албанијан пост.
Предлог на крају предвиђа како наставити даље, ако Београд и Приштина не прихвате овај предлог.
Нема уласка у ЕУ без „нормализације“
Како се наводи, у првој тачки овог предлога истиче се да „до средине 2023. године мора бити постигнута суштинска нормализација односа“.
Затим се у другој тачки каже да су „Косово и Србија две одвојене правне и политичке реалности, које као такве морају препознати све стране у процесу дијалога“. „Све стране“ су Приштина, Београд и Брисел (ЕУ), што значи све државе ЕУ, укључујући оне које нису признале независност Косова“.
Појашњава се и позиција Србије. „Србија неће бити спремна за улазак у ЕУ без потпуне нормализације политичких, правних и дипломатских односа са Косовом. Међутим, с обзиром на то да је приступање Србије ЕУ још далеко, у овој фази од Србије се неће тражити да правно призна Косово“.
Према изворима албанског медија, овакав став је резултат чињенице да ЕУ тренутно није спремна ни да разматра убрзано чланство Србије, а самим тим и осталих земаља Западног Балкана.
Србија мора да прихвати Косово као посебну политичку реалност
У четвртој тачки прецизира се да „Србија за сада, уместо признања, мора да прихвати Косово као посебну политичку и правну реалност“.
У документу се појашњава да је овде „суштина исправна употреба семантике“ – „прихватање независности Косова, насупрот признавању независности Косова“.
Такође је објашњено шта значи прихватање независности, подељено у три тачке.
„Фактички гледано, Косово и Србија треба да у потпуности нормализују односе, омогућавајући билатерално кретање људи и робе“, каже се у првој тачки.
„Ова нормализација треба да се одрази и на регионалне извештаје. Другим речима, повезаност, социо-економски развој, добросуседство и дигитални подаци. Заједничко регионално тржиште које промовише Савет за регионалну сарадњу, засновано на четири слободе ЕУ и које води регион ка Јединственом заједничком тржишту ЕУ“, каже се у другој тачки.
Према изворима Албанијан поста, Немачка и Француска инсистирају на томе.
„Ове две моћне државе, стубови ЕУ, усагласиле су политику према Западном Балкану. Француска снажно стаје са Немачком у њеном циљу ревитализације и пуног успеха Берлинског процеса, док Немачка снажно стаје са Француском у њеној визији за опрезну политику ширења према Западном Балкану. Француска и Немачка јасно су ставиле до знања Косову и Србији да до краја 2022. желе што више практичних споразума, између две стране, које омогућавају успешну ревитализацију Берлинског процеса“, пише Албанијан пост.
Србија да се не противи уласку Приштине у међународне организације
Трећа тачка каже да ће „прихватајући Косово као посебну политичко-правну реалност, Србија заузети пасиван став и више се неће противити чланству Косова у међународним организацијама“.
Према изворима Албанијан поста, престанак противљења чланству Косова у међународним организацијама је специфичан и веома снажан захтев Србији.
Након објашњења ових тачака, документ појашњава позицију ЕУ у целини и држава појединачно у односу на статус Косова и Метохије.
„Након другог споразума о нормализацији односа, пет земаља ЕУ придружиће се осталим земљама ЕУ и признати Косово. Ова ће омогућити Бриселу да третира чланство шест држава Западног Балкана као један блок“, наводи се у документу до којег је дошао Албанијан пост.
Предвиђено је и чланство Приштине у међународним организацијама, кроз четири етапе, али је констатовано да „пасивна позиција Србије не решава проблем дефинитивно“.
„Чланство Косова у Уједињеним нацијама зависи од вета Русије у Савету безбедности. И све док ЕУ и САД не реше своја питања са Русијом, чланство Косова у међународним организацијама пролазиће кроз фазе“, наводи се у документу.
Према предлогу, прва фаза је да „Косово постане чланица Савета Европе“. Друга фаза „Чланство у Интерполу и Унеску“. Трећа фаза, „почетак преговора за приступање у НАТО и апликација за чланство у ЕУ“ и четврта фаза „Чланство у УН“.
Србији између лидера региона и претње изолацијом
На самом крају је објашњено шта Београд и Приштина добијају ако потпишу споразум и какве би биле последице ако се договор не постигне.
Што се тиче Приштине, она добија признање пет држава ЕУ, откључавајући перспективу за чланство у НАТО и ЕУ, док Србија добија значајну финансијску и економску помоћ и „биће препозната као сила која економски и политички води регион“.
„Пошто Косово тренутно нема ни визну либерализацију и практично је изоловано, као последица неприхватања у документу се истиче потпуна изолација Куртијеве владе, као облик притиска који би утицао на дуговечност владе“, преноси албански медиј.
Наводи се и да у случају да Београд не прихвати овај план, следи „економска и финансијска
изолација“, а истиче се и да ће пет држава које не признају такозвану независност Косова, на крају напустити Србију и придружити се осталим државама које су га признале. Без обзира на резултат, ЕУ ће, упозоравају, „говорити једним гласом“,
преноси Косово онлајн.
О ЗСО тек после признања
Документ је, како је објашњено на почетку, макро перспектива, сачињена као нацрт објашњења кључне динамике, и не бави се конкретним елементима нити договорима који су до сада постигнути у Бриселу.
Али оно што је до сада виђено, ЕУ и друге западне дипломате желе да се спроведу сви потписани споразуми, укључујући и ЗСО, чему се привремене власти у Приштини противе.
Извори Албанијан поста, потврђују да је, без спремности Београда да формално призна независност Косова, веома тешко постићи договор о ЗСО. Другим речима, разговори о ЗСО могу се преместити у трећу фазу дијалога, када европска перспектива за Београд и Приштину постане опипљива.
