АЛБАНСКА „ОФАНЗИВА“ НА ЈУГУ СРБИЈЕ: Спрема ли се „тиранска платформа“ и за Србију?

Устав Албаније каже да сва права Албанаца треба да брани држава Албанија, рекао је за Спутњик Јонуз Муслију, председник националног савета Албанаца, поводом доласка албанског председника на југ Србије.

После такозване „тиранске платформе“ Едија Раме, намењене македонским Албанцима, и ратног поклича Хашима Тачија, упућеним њима „да не попуштају“ албанска „офанзива“ стиже и на југ Србије и то у види посете Бјуара Нишанија, председника Албаније који 7. марта намерава да посети југ Србије, тачније, Бујановац и Прешево. Ово је прва посета албанског шефа државе Србији после 69 година. Претходни председник Албаније у Србији је био 1948. године, кад је у нашој земљи био Енвер Хоџа.

Да ли је посета Нишанија југу Србије само део дипломатске офанзиве Албанаца и може ли се после његовог доласка очекивати и нека нова „тиранска платформа“ за нашу земљу, слична оној у режији Раме у Македонији?

Председник националног савета Албанаца Јонуз Муслију за Спутњик је потврдио да председник Албаније долази у посету Албанцима са југа Србије, као и да ће имати низ сусрета са албанским представницима, али не и са званичним Београдом. Муслију каже да је циљ ове посете да се председник Албаније лично упозна са положајем и статусом Албанца на југу Србије.

„Он долази да посети Албанце. Јер Устав Албаније каже да сва права Албанаца треба да брани држава Албанија“, рекао је Муслију за Спутњик. Упитан да појасни шта то тачно значи, Муслију је додао да се то односи на дискриминацију и положај Албанаца у Прешевској долини и „толико мука и неправедности према Албанцима. Нишани је о свему упознат. Али хоће и сâм да опипа ситуацију — да ли се поштују наши симболи, како и из чега уче наша деца, да ли постоји слобода кретања и сва права“, напомиње Муслију.

Осим ових питања, наш саговорник каже да ће са албанским председником такође разговарати опширније и о Асоцијацији албанских општина усвојеној као пандан још неформираној Заједници српских општина на Косову. Да ли ће се усвојити и некаква заједничка платформа по узору на „тиранску“ после Нишанијеве посете југу Србије Муслију каже:

„За сада је ово само посета током које ће се срести са свим политичким лидерима Албанца у Прешевској долини и ту ћемо разговарати о свему. О Асоцијацији коју смо усвојили још 2015. Ми чекамо реципроцитет у односу на Косово и ЗСО и ту ни Европа не може да се понаша другачије према Албанцима него према Србима на Косову. Треба поштовати закон ЕУ“, мишљења је наш саговорник.

Током посете југу Србије Нишани ће обићи и Бујановац и Прешево, посетиће и школу у Великом Трнову, а Муслију каже да посета албанског председника неће ни на који начин повећати тензију, јер циљ посете је да „приволе“ Албанију да више улаже у привредне и културне пројекте који су за локалне Албанце преко потребни.

Муслију каже да је ова посета значајна и по томе јер значи да је дошло време да проблеми Албанаца из Прешевске долине дођу у први план и за државу Албанију.

Политиколог Стефан Сурлић сагласан је да је на делу једна врста албанске офанзиве која се не очитава више традиционално само на Косову већ и у Македонији и сада и на југу Србије.

„Не бих могао да кажем да је на југу Србије ситуација слична као у Македонији јер код нас, на срећу, садашњи политички систем функционише са значајном мањином Албанаца који нису у могућности да уцењују Владу као што то чине Албанци у Македонији. Овде они нису у таквој позицији, али оно што најчешће јесте предмет уцене је да када год Срби траже нека посебна права у виду формирања ЗСО или посебног статуса севера Косова, онда Албанци из Приштине и Тиране активирају југ Србије“, наводи Сурлић.

Он напомиње да се то може читати као врста притиска пред најављени коначан договор о нормализацији односа, то јест, о примени Бриселског споразума који се базира на формирању ЗСО. Наш саговорник каже да чим се ова тема стави на дневни ред и Приштина и Тирана потежу питање Прешевске долине и права Албанаца на југу Србије.

Сурилић каже да се веома ретко дешава да председник једне државе посети само националну мањину којој припада а не и да се састане са неким од званичника те исте државе. У том контексту, с обзиром да албански председник неће имати сусрет се српским државницима, наш саговорник каже:

„To није уобичајена пракса, посебно што је ово прва посета тог ранга после толико година. То онда заиста јесте јасна порука де не постоји жеља за разговором и договором у случају албанске мањине и њиховог статуса у Србији. То је онда једна порука, која говори да Тирана жели да буде ујединитељ свих Албанаца на Балкану, а да опет не брине о односима са државама у којима живе управо Албанци“, резимира он.

Општинске власти су почеле припреме за дочек албанског председника пошто је добијена потврда државних органа Србије, преко Амбасаде Албаније у Београду, да је посета одобрена. Од високих званичника Албаније, општине на југу Србије у којима живи албанско становништво до сада је посетио албански премијер Еди Рама у новембру 2014. године, када је у оквиру посете Србији посетио и Прешево.

Општину Бујановац посетио је у марту 2010. године тадашњи потпредседник Владе Албаније и министар иностраних послова Иљир Мета, када је заједно са тадашњим председником Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу Миланом Марковићем разговарао са локалним албанским лидерима.

Тагови: Албанија, Јонуз Мусли