Албанац позвао на рушење Храма Христа Спаса у Приштини; Реаговала Епархија рашко-призренска

CC BY-SA 4.0 / Endrit.mstf /

Епархија рашко-призренска изразила је најдубљу забринутост и снажно осудила најновију изјаву албанског адвоката Тома Гашија, који је отворено позвао на рушење Храма Христа Спаса у Приштини и истакла да је та изјава директан позив на уништавање верског објекта и, као таква, тешки облик говора мржње и подстицања нетрпељивости против СПЦ.

Епархија је, реагујући на објаву Гашија на друштвеним мрежама у којој је навео да Храм Христа Спаса у Приштини „мора бити срушен“, да се налази „на туђем земљишту“ и да је наводно подигнут у време „окупације“, истакла да та објава представља школски пример искључиве реторике и да такав говор шаље поруку да, по тој логици, у Приштини заправо нема места за видљиви симбол постојања српске православне заједнице, те да само постојање овог храма представља „неправду“ која мора бити „исправљена“ његовим уклањањем.

Епархија рашко-призренска инаглашава да Храм Христа Спаса у Приштини, као уредно уписано власништво и освећено богослужбено место Српске Православне Цркве, мора бити заштићен од сваког покушаја рушења или одузимања, те да верске слободе њеног свештенства и верног народа, као и очување целокупног српског православног наслеђа на Косову и Метохији, морају бити недвосмислено и делотворно гарантовани у праву и пракси.

Епархија је упутила снажан апел институцијама у Приштини, професионалним адвокатским удружењима, организацијама цивилног друштва и међународној заједници да се недвосмислено и одговорно огласе поводом овог најновијег вида говора мржње.

„Ћутање пред оваквим изјавама било би схваћено као прећутно одобравање и додатно би угрозило не само Храм Христа Спаса већ и сам принцип да све верске заједнице на Косову и Метохији имају право на једнаку заштиту, поштовање и безбедност“, наглашава се у саопштењу.

Храм Христа Спаса у центру Приштине је саборни храм Српске Православне Цркве, чија је изградња почела деведесетих година прошлог века и прекинута оружаним сукобом 1999. године.

Од тада је ова светиња постала један од најчешће нападаних верских објеката у Европи.

Непосредно након сукоба покушано је њено рушење експлозивом, што, срећом, није успело, а потом је храм у више наврата паљен, скрнављен, исписиван графитима и злоупотребљаван као јавни тоалет или место за снимање непримерених музичких спотова.

Богослужења су више пута била забрањивана или опструисана од стране власти у Приштини, а свештенство је у бројним приликама спречавано да слободно служи свету литургију, чак и на велике празнике.

У Приштини је прес укоба на КиМ живело око 40.000 Срба, а данас их има само неколико.