Алармантно је: Србија мења игру на глобалној сцени – кључни су наредни дани

Промена игре у спољној политици Србије је била неминовна, то је пракса у високо критичним ситуацијама, а наша земља пролази кроз управо такву ситуацију. Сува, административна дипломатија сада није од користи. Теме од националног значаја морају да буду на првом месту, сада треба коначно извагати ко су нам заиста пријатељи. Боље икад, него никад.
Овако некадашњи шеф југословенске дипломатије и амбасадор при Уједињеним нацијама Владислав Јовановић коментарише за Спутњик живу дипломатску активност Србије око два кључна питања, која је већ почела.

Специјални изасланик Вук Јеремић предаће писмо председнику Генералне скупштине УН и пренети му усмене поруке председника Србије везане за гласање о Резолуцији о Сребреници. Али то је, како је најавио председник Александар Вучић, само један од нових дипломатских корака Србије.
У борбу да Срби не буду окарактерисани као геноцидан народ и да такозвано Косово не уђе у Савет Европе, укључени су и званични представници наше дипломатије, од Ист Ривера до Брисела. Они ће лично предати 14 писама европским лидерима, од којих се тражи да размотре своје одлуке.
„Одлазак више изасланика у разне земље је обавезан, јер се наша земља налази пред неколико великих искушења у УН, Савету Европе, али и на другим местима. Наш глас коначно мора да се прошири, да изађе из оквира званичних изјава. Да буде опипљив и свакодневно видљив свима који су позвани да одлучују о питању у вези с нама“, истиче Владислав Јовановић иза кога је богато дипломатско искуство.
Треба нам више Јеремића

Јовановић као јако добар потез издваја ангажовање дојучерашњег опозиционог лидера, сада специјалног изасланика државе Вука Јеремића:
„Добро би било да се свако ко мисли да може да буде користан земљи понуди у овако алармантној ситуацији. Камо среће да су то и многи други урадили, који имају сличне могућности. Добро је што је председник то одмах прихватио и послао га тамо где може највише да користи земљи“, истиче.
Коментаришући најаву председника да ће Србија имати специјалне изасланике у борби за истину и свој територијални интегритет и суверенитет и на другим адресама наш саговорник каже да је добро што се динамизира наша дипломатска активност уопште.

Тврдња о геноциду неуверљива
Он подсећа да цео свет престаје да буде класичан и постаје динамичан и изнад, како каже, могућег очекивања. Зато треба користити нове форме комуникације, форсирати непосредан физички контакт као и живу реч, а то се може постићи само ослањањем на већи број квалификованих људи који могу муњевито брзо да се пошаљу у свет и да делују директно, усмено и уверљиво.
„Треба учинити све да се дипломатска срећа преокрене, јер су они који су иницирали дискусију о наводном геноциду у Сребреници превише самоуверени. Могу и да се разочарају, јер они су заправо изманипулисани. Већини тих држава нису рекли, како сада тврде, да је прва агресија у Европи била у Украјини, већ је њихова, и то одбрамбеног савеза који је постао агресиван према СР Југославији. Све те земље које су тада биле обмануте сада ће схватити да ти исти опет траже подршку већине за њихов став, излазе са врло неуверљивом тврдњом о некаквом геноциду“.
Шта са позиције несталне чланице УН
Председник Србије је најавио још једна корак који би могао бити преседан у нашој дипломатији, ако се у УН изгласа Резолуција о Сребреници, наша земља ће се кандидовати за несталну чланицу Савета безбедности 2025. године.

Јовановић објашњава да све сталне чланице имају теоријску могућност да повремено буду и нестални чланови СБ, али каже да се таква промена статуса ретко дешава.
„Шта заправо радимо, вероватно имамо у виду да би директан глас Србије у СБ приликом одлучивањима о разним питањима био много важнији него наше повремено учествовање на појединим састанцима где се говорило, рецимо о Косову. Председник је заправо најавио да бисмо се у том случају кандидовали за несталног члана и повели битку за добијање подршке код других земаља. То би требало да буде једна неугодност за велике западне силе, чланице Савета безбедности, које су иницијатори идеје да ГС жигоше Србе као геноцидан народ“.
Они који су признали Косово нису пријатељи
Коментаришући најаву да ће Србија убудуће разликовати пријатељске и земље партнере, Јовановић каже да смо до сада грешили јер смо правили стратешка пријатељства са земљама које су признале независност Косова.

„Партнерски односи, да, и то у мери могућег, јер признање независности Косова по себи ограничава квалитет и квантитет садржаја сарадње са њима. То оне треба да осете и да знају зашто такав однос. Претходна власт је галопирала у правцу западних земаља, чак и онда када су нас бичевали, када су доносили одлуке против нас, као што је признање Косова“, каже.
Јовановић подсећа да је Србија тада само повукла поједине амбасадоре на два месеца, што, додаје, није било довољно.
„Нисмо снизили односе на конзуларне, нисмо ставили до знања да ће они имати штету због такве одлуке. То је, нажалост, остало као вид праксе. Надам се да најављено значи да заиста прекидамо са том праксом“, закључује Јовановић.