СРБИЈА НЕ СМЕ ДА ЗАБОРАВИ СЕБЕ: Ако поклекне пред захтевима Запада, Србија ће остати заборављена у полутами чекаонице ЕУ

фото: © Sputnik / Лола Ђорђевић

Ако поклекнемо пред САД и пристанемо да уведемо санкције Русији не бисмо добили вероватно ништа, а довели бисмо себе на руб пропасти и постали тотални губитници у чекаоници ЕУ у којој је угашено светло. И на нас би у тој полутами сви заборавили, уверена је др Драгана Митровић с Факултета политичких наука.

Наши преци, подсећа Митровићева, знали су да за неке велике циљеве и клече и љубе скуте султану, али овде.
„Овде бисмо, међутим, изгубили економски страховито много, изгубили и подршку Русије без које би вероватно изгубили и Космет и показали да смо слаба држава без икакве свести о свом стратешком циљу, без самопоштовања. А кад једном покажете слабост, бићете само све више и више притискани“, каже професорка у емисији „Од четвртка до четвртка”, поводом порука које је српском државном врху пренела висока америчка делегација на челу с Карен Донфрид, помоћницом америчког државног секретара. На том списку је и обострано признање Београда и Приштине, као и увођење санкција Русији.

Србија не сме да заборави себе

Митровићева примећује да, иако је обострано признање политички нонсенс, не може се ни очекивати друкчије понашање људи из америчког естаблишмента јер су САД један од главних спонзора пројекта независног Косова.
Иако је Донфридова своје иступање обојила пристојношћу, суштина папира који Србији нуде око Космета је увек иста, само промене датум. То показује, по мишљењу Митровићеве, да САД до данас нису схватиле посебност Србије, на шта их додатно подсећа и присуство Кине и Русије у региону, које их иритира.
Србија не може и не треба да заборави сама на себе, тим пре што се, истиче наша саговорница, рађа нови свет, иако се то можда из Европе то довољно не види, а ми треба да нађемо место у том свету али не одступајући од оног што нам је дато географским положајем, културом, традицијом, духом који као народ имамо.
„Приоритет треба да нам је брига о себи и спољна политика која нама доноси корист. Нисмо ничији непријатељи, али тражимо да се уваже наши интереси и наша посебност у том свету,“ каже Митровићева.
У осврту на много коментарисану изјаву руског председника Владимира Путина који је упоредио Донбас и Косово, у чему су неки нашли наговештај да ће Русија одустати од подршке Србији, Митровићева напомиње да таква тумачења траже слабу тачку у позицији Србије.
„Наш став да не уводимо санкције Русији, да не затварамо небо очигледно је иритантна за многе, уместо да схвате посебност наше позиције и уваже наше интересе и наш однос са Русијом, који је од суштинског значаја у много равни. И уместо да нас користе као мост у комуникацији и приближавању ставова са Русијом, они у тој својој заслепљености желе да нас поремете, а очигледно имају много агитатора и у самој Србији“, објашњава професорка.

Русија нас безброј пута спасавала зла

Што се тиче тумачења Међународног суда правде на које је подсетио Путин, свако може да декларише било шта и то није забрањено али да учини нешто што се противи међународном праву то је нешто друго, каже саговорница и додаје:

„Ми смо безброј пута били у прилици да видимо да је поступање Русије нас спасило много горег зла и тешке позиције у коју смо могли доспети због такође отворене мржње према нашем народу и земљи од неких атлантских сила које упорно покушавају да нам нанесу штету на сваки могући начин.“

Објашњавајући суштину оваквог западног односа, Митровићева цитира индијског аналитичара који је упозорио да су вредности у које се заклињу на Западу заправо вредности белих супрематиста који су владали светом.
„Неопходно је да се мало одмакнемо и промислимо које су то високо запаљиве пароле и позиције супериорности са којих наступају неке државе и институције које ми желимо да следимо. Ми нисмо народ ни држава који је марширао испод туђих застава и зато смо често били на удару великих сила јер смо им реметили планове. Наши преци су нам оставили часно и дивљења достојно наслеђе на много нивоа, а ми треба да будемо достојни тога, да чувамо своје интересе и да промислимо куда нас води праћење неких који сматрају да су бољи од других зато што су богатији. Можда треба да се запитамо и како су стигли до тог богатства и шта су оставили за собом тамо где су углавном то богатство стицали па га онда враћали у своје матичне државе“, наводи професорка.

Јасна намера Запада да економски уништи Русију

У осврту на развој украјинске кризе, Митровићева указује да је јасна намера Запада да испоручивање оружја Украјини продужи сукоб и да иде на исцрпљивање Русије, али и намера да се она економски уништи.
То, како каже, показује и лавина оптужби Русије да уцењује Европу тиме што је престала да испоручује гас Пољској и Бугарској које неће да га плаћају у рубљама, а нико не говори о томе да је то одговор на санкције и замрзавање руског новца на Западу.
„Ово нам говори да Запад није спреман да оконча прокси рат против Русије. Реалне слабости показује и ЕУ која се претворила у економски ентитет који је предао бригу о својој безбедности прекоатлантском играчу. Санкције које је ЕУ наметнула Русији неће допринети да се рат оконча, а оне су аутодеструктивне и уништавају сваки покушај европске привреде да се опорави, изазивајући нови скок цена енергената, хране, стратешких роба“, истиче Митровићева.
Поводом упозорења Москве да ће оваквом политиком Запад довести до тога да се Украјина распадне, она примећује да је Крим за Украјину заувек изгубљен, сада и читав Донбас, а да остало зависи од војних операција и од тога шта мисли Запад. Брине је, каже, и понашање украјинског председника Владимира Зеленског који звучи као лутка на колену трбухозборца.
„Све захтеве и претње које шаље кроз његова уста говори неко други ко управља овим сукобом с украјинске стране. То није изненађење али је јако лоша вест јер та друга страна која води прокси рат преко Украјине не жели да се он заврши, да се нађе решење него жели да Русију изолује, заувек одвоји од остатка Европе и оствари своје геополитичке интересе а без имало бриге за украјинске цивиле и интересе Украјине“, закључује Драгана Митровић.
rs.sputniknews.com