Адвокатска канцеларија Радић Уставном суду: Зауставите неуставно наметање родне идеологије на Универзитету у Београду

Наметањем појмова непостојећих у српском језику Сенат Универзитета у Београду ставио је ван снаге Закон о високом образовању, Устав Србије, Европску конвенцију за заштиту људских права…

УСТАВНИ СУД СРБИЈЕ
11040 БЕОГРАД
Ул. Бул. краља Александра бр. 15

У циљу остваривања гарантованих људских права, уклањања препрека у обављању адвокатске делатности, делатности судских преводилаца или јавних бележника, предлаже се Суду да донесе

ОДЛУКУ

УТВРЂУЈЕ СЕ

да су појмови:

• „РОДНУ РАВНОПРАВНОСТ“ и
• „ОДБ ОРА ЗА РОДНУ РАВНОПРАВНОСТ“ из члана 1.;
• „РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ“ из члана 2.;
• „РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ“ из члана 5. став 1., тач. 1, 2, 4, 6, 7, и 9.;
• „РОДНЕ АНАЛИЗЕ БУЏЕТА“ из члана 5. став 8.;

из „Правилника о раду одбора за родну равноправност“ (Гласник Универзитета у Београду бр. 248 од 13.7.2023.),

да су појмови:

• „РОД“ из члана 3, став (1), тачка 2).;
• „РОДОМ“ из члана 3, став (1), тачка 4).;
• „РОД“ из члана 3, став (2).;
• „РОДА“ и „РОДНОГ ИДЕНТИТЕТА“ из члана 8.;
• „ПОВЕРЕНИК ЗА РАВНОПРАВНОСТ“ и „РОДА, РОДНОГ ИДЕНТИТЕТА“ из члана 9, став (1)

и члан 17:

• „Установе су дужне да у року од шест месеци од ступања на снагу овог правилника усагласе своје опште акте са садржином овог правилника“

из „Правилника о спречавању и заштити од сексуалног узнемиравања на Универзитету у Београду“, (Гласник Универзитета у Београду бр. 227 од 8.7.2021.)

 несагласни:

Уставу Републике Србије; Повељи Европске уније о основним правима; Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода; Међународном пакту о грађанским и политичким правима; речницима, граматикама и правописима српског језика – Одбора за стандардизацију српског језика, Матице српске, САНУ и Института за српски језик САНУ.

 УТВРЂУЈЕ СЕ такође, да су појмови „ПРЕДСЕДНИЦА“ и „РЕКТОРКА“ из потписа оспореног Правилника од 7.7.2021. године, несагласни са појмовима „РЕКТОР“ и „ПРЕДСЕДНИК“ из Одлуке о избору истог ректора од 29.5.2018. године (Гласник универзитета у Београду број 204 од 22.6.2018. године)*.

Образложење

„Универзитет у Београду је најстарији и највећи универзитет у Србији и има статус високошколске установе од националног значаја. Он представља јединствени центар за очување и организовање интелектуалног и културног наслеђа, посвећен вишевековној мисији стварања простора за интелектуалну дебату и заштиту академске слободе. Као водећа високошколска установа у региону Југоисточне Европе, Универзитет организује наставу и научноистраживачки рад у свим научним пољима, а знања проистекла из истраживања укључује у своје студијске програме”

Из наведених разлога, приликом усвајања било ког општег акта, Универзитет у Београду као организација којој су поверена јавна овлашћења мора да користи речник, граматику и правопис српског језика (Одбора за стандардизацију српског језика, Матице српске, САНУ и Института за српски језик САНУ).

Тако донети општи акти који морају бити сагласни са обавезујућим прописима: Уставом Републике Србије; Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода; Међународним пактом о грађанским и политичким правима итд.

Такође, полазећи од члана 1. Устава, Универзитет у Београду дужан је да примењује и „европске вредности“, утврђене у Повељи Европске уније о основним правима.

Престанком важења Закона о равноправности полова и ступањем на снагу Закона о родној равноправности, мушкарац и жена почев од 1.6.2021. године више нису биолошки појмови, као што су то били до тада.

Од 1.6.2021. године мушкарац и жена постали су друштвени појмови и њихов статус више не зависи од њихових биолошких карактеристика, већ искључиво од тога како се изјашњавају. Жена сада може да се изјасни да је мушкарац, након тога може да се изјасни да је опет жена, да је флуидна (повремено жена а повремено мушкарац), да је неутрална (није ни жена ни мушкарац), да је жена када је у друштву жена а да се осећа као мушкарац када је у мушком друштву итд.

Иста права, без било какве дискриминације, гарантована су и мушкарцима. Та права, од 1.6.2021. године, омогућава Закон о родној равноправности као кровни пропис. Од тог тренутка мушкарац и жена постали су део заједнице равноправних „родних идентитета“, до сада 74 познатих.

С обзиром да се родна равноправност, или равноправност „родних идентитета“ не може остварити употребом српског језика, Закон о родној равноправности обезбедио је примену тих појмова под претњом новчаног кажњавања до 2.000.000 динара и затворском казном до пет година.

Поред тога, Универзитет у Београду, САНУ, Институт за српски језик САНУ, Матица српска, Народна библиотека Србије, Министарство културе, сва остала министарства, ЗУОВ (Завод за унапређење образовања и васпитања), Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања и више хиљада других институција и послодаваца, са више од 50 запослених или ангажованих лица, обавезни су да сваке године, под претњом кажњавања, усвајају планове о остваривању родне равноправности у наредној години, уз истовремено усвајање извештаја о остваривању родне равноправности у текућој години, и да их достављају на евиденцију и контролу Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, које, након што их прегледа, има обавезу да их достави Ани Брнабић, односно Влади Србије.

Сви ти обвезници дужни су да именују комесаре, односно поверенике за родну равноправност, задужене за бригу о остваривању наведених законских обавеза.

Месец дана након ступања на снагу Закона о родној равноправности, иако је у току био школски распуст, Сенат Универзитета у Београду је 8. јула 2021. године усвојио Правилник о спречавању и заштити од сексуалног узнемиравања на Универзитету у Београду, с оспореним појмовима: „род“, родни идентитет“, повереник за равноправност“…

Правилник је потписала „Председница“ и „Ректорка“ (користећи родно осетљив језик), иако је три године раније изабрана за Председника и Ректора Универзитета. Напомене ради, два месеца пре усвајања оспореног Правилника именован је садашњи Ректор, Председник Сената.*

Најважнија одредба оспореног Правилника је члан 17. којим Универзитет у Београду утврђује дужност свих институција у свом саставу (31 факултет, 11 института и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић) – ,да у року од шест месеци од дана ступања на снагу тог правилника ускладе своје опште правне акте са садржином тог правилника“.

Три месеца по ступању на снагу Закона о родној равноправности, а осам дана пре истека мандата, „Ректорка“ је донела Одлуку о именовању повереника за равноправност*, односно „поверенице за равноправност“, уз напомену да је „повереник за равноправност“ задужен за сузбијање дискриминације, посебно по основу рода, родног идентитета…

Из Саопштења Повереника од 6.6.2022.: „Установљавање Повереника за равноправност Београдског универзитета (…) показује намеру Универзитета (…) да се залаже за права и положај жена и да постане истински родно одговорна институција, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на отварању обуке за будуће поверенике“ Повереница је подсетила да је 2018. године Националном савету за високо образовање упућена иницијатива за увођење родне перспективе у поступак акредитације високошколских установа. Упркос томе што је Савет прихватио иницијативу и упутио је Националном акредитационом телу и Комисији за акредитацију, иницијатива није постала обавезујућа, због чега је драгоцен и веома важан сваки самоиницијативни напор универзитета, истакла је повереница. Обуке за будуће поверенике за равноправност на високошколским установама организовали су Универзитет у Београду и Институт за филозофију и друштвену теорију“

Из Саопштења Повереника од 11.12.2023.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић одржала је обуку у Ректорату Београдског универзитета, повереницима и повереницама за равноправност који су у складу са Правилником Универзитета задужени за превенцију и спречавање сексуалног узнемиравања запослених и студената, као и за сузбијање сваког облика дискриминације.

Повереница је рекла да је изузетно важно то што је Правилник о спречавању и заштити од сексуалног узнемиравања на Универзитету у Београду донет и што су именовани повереници на факултетима.

На тај начин, наметањем појмова непостојећих у српском језику, под претњом кажњавања: Сенат Универзитета у Београду ставио је ван снаге: Закон о високом образовању, Устав Републике Србије; Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода и Међународни пакт о грађанским и политичким правима – прописе који не познају појмове „gender“, „џендер“, „род“, „родни идентитет“, „родну равноправност“, „повереника за равноправност“, „родно осетљив језик“ итд.

Иначе, значење појма „род“, по окончаној јавној расправи, утврдила су и предложила деца, прецизније: Дечији фонд Уједињених нација – UNICEF“, да би га након тога скоро једногласно и без дискусије усвојила Народна скупштина, и он гласи:

„род означава друштвено одређене улоге, могућности, понашања, активности и атрибуте, које одређено друштво сматра прикладним за жене и мушкарце укључујући и међусобне односе мушкараца и жена и улоге у тим односима које су друштвено одређене зависно од пола“. (доказ у прилогу)

На тај начин дошло је до повреде чл. 36. основног системског Закона о планском систему Републике Србије – који обавезује надлежног предлагача (Владу Ане Брнабић) да пре усвајања документа јавне политике спроведе јавну расправу о том документу…

Према Извештају о спроведеној јавној расправи о Нацрту закона о родној равноправности, под тачком 11., Савет страних инвеститора поставио је питање:  шта се дешава са особама које се не изјашњавају ни као жене ни као мушкарци?

Став Министарства: Не прихвата се предложена измена у члану 6. тачка 3). У члану 6. тачка 3) је садржано опште прихваћено одређење појма „пол“, док је у Нацрту закона у члану 6. тачка 1) садржано одређење појма „род“ којим је обухваћена наведена материја.

О истом питању вођена је краћа дискусија приликом усвајања Закона 20.5.2021. године, према стено записнику:

Гордана Чомић, Министар људских и мањинских права и друштвени дијалог:

– „Пол је лично својство. Не можете да бирате пол. Род је друштвена категорија и променљив је и мења се. То је право мог идентитета. Реч род садржи и реч жена и реч мушкарац, зато што се ради о родној улози, једног или другог пола. Ако ја одлучим да се понашам другачије, нико нема право да ме због тога дискриминише…“

– Не тера вас Европа да доносите законе о родном идентитету, као што вас тера Европска унија да донесете законе о истополним заједницама“

 Ђорђе Комленски, народни посланик:

– „Колико је мени познато, 2015. године одустало се од оваквог назива закона, јер је владин Секретаријат за законодавство указао тадашњем текстописцу или евентуално предлагачу закона да Устав не познаје категорију родне равноправности. Колико ја знам Устав се није променио…

– Имам и једно питање, категорија рода је прилично недефинисана. Ја сам покушавао да се распитам и некако сам дошао до неког броја од седамдесетак могућих родова…

– Шта ће се десити ако се рецимо деси да трансродни мушкарци у затвору затраже да буду смештени у женски павиљон … затраже да се боре у каратеу, џудоу, пливању, тенису, кик-боксу са женама??!“.

Пет месеци касније, приликом усвајања Стратегије за родну равноправност од 2021. до 2030. године, Влада је 14.10.2021. године саопштила:

„Визија која се остварује Стратегијом је родно равноправна Република Србија у којој су жене и мушкарци, девојчице и дечаци, као и особе другачијих родних идентитета равноправни, имају једнака права и могућности за лични развој, пружају равноправан допринос одрживом развоју друштва и преузимају једнаку одговорност за будућност“.

Када је у питању српски језик, реч „род“ је вековима идентитетска реч која има значење „сродства“ – генетске (крвне), биолошке и идентитетске повезаности одређених особа, као нпр.:

“српски род“ у српској Химни, родитељ, породиља, породица, пород, родити, новорођенче, прародитељи, породични живот, народ, родољубље, родољубивост, крвно сродство, родослов, родоначелник, женски род, мушки род итд.

Употребом непостојећих и нових речи, са значењима која до данас нису утврђена, повређен је и обавезујући системски пропис: Јединствена методолошка правила за израду прописа који обавезује законодавце: да се употребљавају речи савременог српског језика у њиховом уобичајеном значењу (чл.31.); да одредбе треба писати прецизним, јасним стилом који искључује сваку двосмисленост; да треба избегавати речи које искључују двосмисленост (чл.34.); да треба користити термине са утврђеним значењем (чл.35.) итд.

Разлог зашто Уставни суд ни након скоро три године није одлучио по нашим иницијативама за оцену уставности Закона о родној равноправности и Закона о забрани дискриминације (са предвиђеним казнама) је тај што је Ана Брнабић још 29.04.2021. године обавестила јавност: „Закони су у потпуности у складу са Уставом и нашим друштвом, нашом отвореношћу“ додајући „да дубоко верује да су ти акти у духу традиције нашег народа“, који је, како каже „увек био отворен и толерантан“.

Прилози:

– Потврда Министарства за људска права …

– Правилник о раду одбора за родну равноправност,

– Правилник о спречавању и заштити од сексуалног

   узнемиравања на Универзитету у Београду

– Одлука о избору др Иванке Поповић на функцију Ректора УБ

– Одлука о избору др Владана Ђокића на функцију Ректора УБ

– Одлука о избору Светлане Костић као повереника за равноправност

Адвокатска канцеларија Радић