А. Павић: Како је Звезда победила Ноћ вештица у Београду недеља 03. новемба

Кад су у последњим данима октобра 2019. у београдским медијима осванули наслови попут ”Звезда приморана да слави Ноћ вештица: Нови потез Евролиге неће се допасти Делијама”, или ”Евролига увлачи Србе и Русе међу вештице”, многи су вероватно помислили – ето још једног понижења које ћемо морати да прогутамо. Ето још једне срамоте коју ће да нам приреди нека ”виша инстанца” тобоже зарад неког ”нашег добра”, а заправо да би се додворила онима од чије добре воље зависе функција, фотеља, власт, моћ, друштвени углед, итд. Чак је и фаталистички тон наслова упућивао на залудност отпора, неминовност новог пораза и немогућност да се ишта може променити.

Тих дана је и шира јавност засута разним промоцијама овог нео-паганског празника као нечег не само најнормалнијег већ и напредног, ”ин”, урбаног, светског, и сл. Све је било спремно за још један бедни уступак посрнулој империји која, у свом паду, као да настоји да повуче што више других у духовни, културни и цивилизацијски амбис. Колективна кооперативност се скоро па подразумевала, малтене захтевала.

Но, ”Дан Д” је освануо са битном другачијим медијским најавама: ”Евролига зове на ’Ноћ вештица’, Звезда доводи трубаче”, као и најавама самих Делија. Најављено – учињено. Уместо нео-паганским ритуалима чији смисао и позадину огромна већина оних који их слепо упражњавају уопште и не разуме, дворана ”Александар Николић” је 31. октобра вибрирала српским традиционалним и православним духом – приказима Светог Луке и Светог Петра Цетињског, трубачима, фолклором.

И, као што доликује, Звезда је окончала лошу серију и разбила противника. Штета што је то био руски тим, али није штета што је храброст достојно награђена. Овим се још једном показало како спорт истински може да буде нешто ”више од игре”, ако га воде и играју прави људи. Звезда и њено руководство су овим исписали нове странице историје и постали бесмртни, шта год се у будућности десило. Као и сви који су из дубоке сенке овом великом догађају битно допринели, упркос притисцима. А било их је, и те како.

Сада нека се питају разноразни разочарани/неиживљени вештичари – да ли је ово заправо још једна српско-руска ујдурма? Спровођење у дело Наришкинове ”директиве”, изречене у недавном ауторском чланку у Новостима, да је ”суштина историјске мисије Русије и њој сродних словенских држава – да свим снагама сачувамо Европу од коначног одвајања од хришћанске традиције и покушаја стварања ’Чудесног новог света’ на Земљи”? Наставак операције ”С-400” (које, треба напоменути, нико није снимио како напуштају територију Србије)? Или (још један) знак неког ширег буђења?

Последњих деценија, у склопу ширих покушаја ревизије историје Другог светског рата и српске и руске улоге у њој, један од омиљених аргумената ревизиониста је да су и Русија (после 2000.) и Србија (током 1990-их) биле и/или остале баштиници ”комунизма/бољшевизма/стаљинизма”, који нису ништа бољи од наци-фашизма, што је одговарајућим ЕУропским декларацијама и озваничено, уз став о подједнакој одговорности СССР-а и нацистичке Немачке за почетак Другог светског рата.

Штавише, неонацисти који су у Хрватској, БиХ и Украјини инструментализовани да се, у име ”одбране Европе”, свирепо обрачунавају са ”црвеним” Русима и Србима, бивали су представљани, или су сами себе тако доживљавали, још и као ”браниоци хришћанства”. Али, ево, против Ноћи вештица са православно-хришћанским обележјима јавно устадоше српски навијачи – ”Црвене звезде”, у утакмици против руског тима.

Скоро у исто време, Путин и Орбан најављују борбу против систематске дискриминације хришћанства, и то не само у Европи. За то време, ”хришћански” ултра-десничари у Хрватској, Пољској, Украјини и даље хрле у прве редове НАТО, да би јуришали на Русију, ретку европску земљу у којој хришћанство доживљава процват уз чврсту државну подршку, да би наметали анти-хришћанску ЛГБТ идеологију широм Европе и света, и (са)учествовали у геноцидном чишћењу Блиског истока од хришћанске популације какво није забележено од појаве хришћанства. Сви ти ”бранитељи Европе”, занети мржњом према Русији и Србији, заправо разбијају бедеме и одбрану Европе, слабе је изнутра, деле је – зарад чега?

”Демократије” испод чије љуштуре се све отвореније помаља владавина новца, корпорације, порнографије и изопачености? ”Људских права” које, сваким даном, корпоративно-бирократска држава надзора све више обесмишљава? ”Мултикултуралности” која се на Западу, још и пре главног удара нове економске кризе, рапидно претвара у рат ”свих против свих”?

”Ноћ вештица” је само један у низу симбола тог рата против традиције, без које оно што се најчешће подразумева под појмом ”Европе” и не постоји. На Светог Луку и Светог Петра Цетињског Лета Господњег 2019. године, у Београду су у српско-руском сусрету, пред барјаком Црвене звезде и подигнутим крстом, вештице устукнуле. Нека се не заврши само на томе.

 

Аутор Александар Павић

 

Извор Све о Српској, 01. новембар 2019.