НИЈЕ осуђен за злочин и геноцид. Није свој народ и отаџбину оптеретио овереним печатом кривице. Нема тог печата!
Слободан Милошевић председник Србије и Савезне Републике Југославије, деведесетих, није оставио тај терет свом народу, али га и даље разапињу. Не због њега самога, већ због ововремених српских лидера који се сударају са готово истим неманима са којима се сударао и он. Време у којем је добијао битке, а рат, може се рећи, још траје коинцидира са његовим добом. Његова пророчка упозорења тек се отварају и све је више оних који у мозаику његове борбе слажу плочице које га ослобађају било какве кривице. Све је више оних који су спремни да посведоче да је сопствени живот уложио у одбрану Србије, њеног народа и – сопственог.
– Ништа се, после Милошевића, према Србији није променило. Они који испостављају рачуне на истим су адресама, њихови интереси су исти, после Милошевића само је одложено распарчавање српских територија, а нисам сигурна да ли ће бити и накнадних захтева, после самопроглашења Косова и Метохије, које је помогла такозвана међународна заједница – каже, за „Новости“, Јелена Гускова, руски стручњак за Балкан. – Са оним с чиме се суочавао Милошевић, суочавају се и данас лидери у Србији. Важно је зауставити ерозију. А, питам се, је ли то могуће.
Тринаест је година од Милошевићеве смрти у ћелији Хашког трибунала, 11. марта 2006. године. А, деценију и по од почетка суђења пред Хашким трибуналом а које су светски медији прогласили – процесом столећа.
Овај процес у коме је некадашњи председник Србије и Савезне Републике Југославије бриљирао, вратио нас је у фокус његове одбране која је заокупила милионе телевизијских гледалаца, широм света. Заиста је то био светски догађај број један, али слаба поука за тадашњу власт у Србији. „Новости“ у поседу имају аудио и видео записе са тог процеса.
Издвајамо, поводом ове годишњице, тек неколико секвенци које Јелена Гускова наводи као доказ да су Србија и њено руководство под константним притиском да одустану од Косова и Метохије, али у каснијој фази и од других делова сопствене територије. Милошевић је, налазимо у документима, у првом дану своје одбране пред Трибуналом, у фебруару 2002. године упозорио на стварање велике Албаније. Био је експлицитан да „није више Тирана у улози главног креатора велике Албаније, већ је то Приштина“. Указао је на пораст тероризма на Косову и Метохији, цитирао је немачке изворе да је „главни ратни пироман, потпаљивач ратова у Југославији била Немачка, а Американци су пожар гасили бензином“, као што се то поновило и на Косову и Метохији.
У потпуности је разоткрио интересе великих сила у прекомпоновању западног Балкана према сферама утицаја моћника. До најситнијих детаља је, током одбране пред Трибуналом, приближио светској јавности и последице НАТО агресије која је уследила након представе у Рачку. Побројао је, у детаље, штете на имовини. Именовао је људске жртве, српске и неалбанске, израчунао штету нанету српској привреди, навео колико су под бомбама страдале косметске светиње. Говорио је пред судијама Трибунала готово три дана.
– И шта се од тада променило, поново Србији прете ратом на Косову – каже Јелена Гускова. – Најважније је тај рат избећи. Најважније је сачувати животе.
ПОМЕН У ПОЖАРЕВЦУ
Удружење „Слобода“, које чува и негује успомене на дело Слободана Милошевића, најавило је да ће данас на месту на коме почива Милошевић бити положени венци и цвеће и дочекани поштоваоци из свих крајева Србије и Републике Српске. Хиљаде грађана досад је прошло и поклонило се споменику Милошевићу у Пожаревцу, где он почива у породичном дворишту њега и његове супруге др Мире Марковић.
САМ СЕБИ ПОДИГАО СПОМЕНИК
Од прошле године траје иницијатива грађана да се Милошевићу у престоници Србије подигне споменик. Бројне угледне личности и део владајућих партија подржали су ову иницијативу, а Урош Шуваковић, један од чланова Удружења „Слобода“, сматра:
– Милошевић је сам себи, својим делом, за живота подигао споменик.