120 ГОДИНА ОД ОДЛУКЕ О ГРАДЊИ ХРАМА СВЕТОГ САВЕ: Судбина храма – судбина српског народа

Ове године навршава се 120 година од доношења одлуке о градњи храма Светог Саве на Врачару у Београди и оснивању друштва за његову изградњу, те 30 година од наставка радова.

Централно тијело Светог архијерејског сабора Српске православне цркве /СПЦ/ за довршење храма оцијенило је да је због тога ова година од посебног значаја за српски народ.

Извјештаје о активностима на опремању храма Светог Саве мозаиком од маја 2014. до маја 2015. године јуче су на сједници овог тијела у Парохијском дому на Врачару поднијели митрополит Амфилохије и протонеимар Војислав Миловановић.

Истакнуто је да је 12-годишњи рад с циљем обезбјеђивања руске донације за унутрашње украшавања храма с успјехом окончан 2014. године избором институција за његову реализацију. Нова фаза посла је реализација унутрашњег украшавања храма мозаиком.

Очекује се да ће ентеријер храма бити украшен мозаицима у традиционално српско-византијском стилу поштујући традицију православне умјетности и узајамни однос украшавања мозаицима и архитектуре самог храма, објављено је на сајту СПЦ.

Предложено је да Сабор и Синод СПЦ хитно покрену активности на припреми подлоге за постављање мозаика, а констатовано је успјешно извршење свих планираних задатака руско-српске радне групе за организацију унутрашњег украшавања Храма.

Подржани су план и преглед активности реализације украшавања храма Светог Саве за период од маја 2015. до маја 2016. године, који су правили Руска академија умјетности и Стенописна радионица за зидно сликарство при манастиру Свете Јелисавете у Минску.

У Извјештају о реализацији друге фазе изградње порте храма Светог Саве и Улице Боре Станковића, констатовано је да је завршено 97 одсто посла, а да је остало да се заврши кружни плато порте иза олтарске апсиде и изгради Улица Боре Станковића, након што су ријешени имовински односи.

Истакнуто је да је град Београд, као корисник јавног земљишта, до сада уложио значајна средства за његову изградњу и да је имао и има пуну подршку СПЦ за изградњу порте храма и Улице Боре Станковића.

Инжењери који раде на храму поднијели су извјештаје у којима су истакли да је доказана стабилност конструкције храма Светог Саве на Врачару.

Посебан акценат стављен је на завршетак осликавања крипте храма на постављање одговарајућег освјетљења, као и на дефинисање рокова за завршетак свих предстојећих радова у крипти.

Послије завршене сједнице овог тијела, Њеога светост патријарх српски Иринеј је у пратњи осталих архијереја у храму Светог Саве присуствовао парастосу свим блаженоупокојеним српским патријарсима, митрополитима, епископима, ктиторима и приложницима, добротворима и доброчинитељима у градњи храма Светог Саве.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је служио парастос, истакао је у својој бесједи да је судбина храма Светог Саве од 120 година – судбина српског народа светосавског.

Митрополит је подсјетио на 1984. годину и бесједу тадашњег партријарха Германа који је испричао да је сваке године, од 1958. када је постао патријарх, Влади Србије и ондашње Југославије непрекидно подсјећао на потребу наставка градње храма, али се на то нико није одазивао.

Према ријечима митроплита, патријарх Герман је тада испричао да је најупорнији против градње био ондашњи предсједник Србије Драги Стаменковић и да му је рекао да гарантује да то никада неће бити храм.

Тагови: Врачар, Храм Светог Саве