„Живот је штетан за здравље“

© Sputnik / Vitaliy Belousov

Српска и регионална кошарка остале су без једног од својих највећих тренерских ауторитета – преминуо је Душко Вујошевић, човек који је обележио епохе, стварао шампионе и оставио дубок траг не само у спорту, већ и у начину размишљања генерација које је водио.

Вујошевић није био само тренер. Био је учитељ, педагог и човек који је веровао да кошаркаши морају да се развијају и ван терена. Његове изјаве о образовању, читању и животу данас звуче као својеврсно наслеђе које остаје иза њега.

Говорећи о младим играчима, често је указивао на изазове са којима се суочавају.

„Они живе специфичним начином живота. Најталентованији међу њима чак и не иду редовно у школу, тако да то није само проблем образовања, него и губљења контакта са својим природним друштвом, својом генерацијом.“

Био је оштар према предрасудама које прате спортисте, истичући да интелигенција и образовање нису супротстављени појмови.

„Иако књиге чита свега два одсто популације… постоји предрасуда да су баш спортисти неко ко нема довољно памети. Прво, памет је у људима, а образовање у књигама и наравно да би требало имати и једно и друго.“

Као тренер, улагао је напор да код својих играча развије љубав према књизи, верујући да управо то прави разлику и на терену.

„Покушавам да код њих побудим интересовање… да погодим књигу која може да им помогне.. Мислим да је читање јако битно, чак и у смислу саме кошаркашке игре, јер развија фантазију… ‘Ко чита, тај побеђује’.“

Његов приступ био је јединствен – инспирацију је налазио у поезији и есејима, које је преносио играчима као животне лекције.

„Бранко Миљковић има песму ‘Победници’… Па неки есеји Мире Фурлан… Бирам углавном нешто што је лепо речено, или нешто што може да мотивише играче.“

Вујошевић је веровао да су управо речи других често најбољи начин да се изразе сопствене мисли.

„Сви смо ми оно што смо чули и видели. Неки пут то што сте чули или прочитали, много лепше дефинише нешто што ви мислите.“

У каснијим годинама често је говорио о пролазности и времену, прихватајући живот са дозом мудрости и ироније.

„Свестан сам да време брзо пролази и да човек не може да га задржи. Гледам зато да га искористим на прави начин.“

„Живот је штетан за здравље“.

Иако је његов рад донео бројне успехе, није крио да је цена била висока.

„Сигурно је да ми је и такав начин бављења овом врстом посла угрозио здравље.“

Одласком Душка Вујошевића кошарка је изгубила великог тренера, али је иза њега остала филозофија која превазилази спорт – да се победе не мере само трофејима, већ и људима које остављате иза себе.