ВИШЕ ОД ИГРЕ: Ко лобира за бојкот Мундијала

Фудбалско првенство света у Русији није ни прво, а вероватно ни последње на коме ће бити неке сенке политике, али она се неће видети на самом терену када 22 играча из две репрезентације истрче са истом идејом — да лопту убаце у противнички гол, уверен је ветеран спортског новинарства Владимир Станковић.

Све оно што светски фудбал има наћи ће се на једном месту, а што у ложама неће бити политичара — апсолутно је небитна ствар, истиче Станковић у емисији „Спутњик интервју“ поводом најава из Британије да нико од званичника те земље неће присуствовати Мундијалу у Русији који стартује 14. јуна. Према речима Станковића, битно је да дођу репрезентације које су се квалификовале и да у том смислу првенство буде неокрњено, а он је сигуран да неког озбиљније бојкота првенства неће ни бити, у смислу отказивања учешћа репрезентација које су се већ

пласирале.

„Могуће, чак је врло вероватно, да ће бити политичког бојкота, али знате колико ће се навијачи насекирати зато што извесни председник или председница неке западноевропске земље неће бити у свечаној ложи на стадионима у Москви, Санкт Петербурга или где се већ буде играло? То нема везе. То јесте чиста политика за локалну употребу, пред локалним бирачима“, примећује наш саговорник.

Он очекује и долазак енглеског тима, јер, како објашњава, Фудбалска федерација Енглеске има довољну моћ самоодлучивања да сама процени да ли треба да иде у Русију или не треба, и не може влада да јој то нареди.

„Улог је сувише велики, и спортски и економски, да би неко два месеца пред првенство размишљао о таквој солуцији“, оцењује Станковић. Истог је мишљења и новинар СОС канала Небојша Петровић, који у шали додаје да је љубитељ италијанског фудбала, па би волео да Енглези не дођу, па да уместо њих упадну Италијани, али да је у овом тренутку то „просто немогуће“.

„Никада у историји Светског првенства ФИФА није слала замену за репрезентацију које одустала. Догодило се то 1992, али то је било Европско првенство, кад су Данци отишли уместо нас и освојили Европско првенство. Аустрија је одустала 1938. јер се припојила нацистичкој Немачкој после аншлуса, нудили су позивницу Енглезима, али они нису хтели. А 1950. у Бразилу Аустријанци су одустали из других разлога, јер им је било скупо да путују чак у Бразил. Опет је понуђено неким другим репрезентацијама — Турцима, Шкотима, Португалцима — нико није хтео. Никада није послата алтернатива“, објашњава Петровић.

Кратко памћење Бориса Џонсона

Петровић додаје да је селектор енглеске репрезентације недавно одржао састанак са својим играчима и рекао је да ако било ко од њих осећа било какав проблем или страх од пута на Светско првенство, слободно може да дигне руку и неће бити на списку путника, али да нико није подигао руку.

„Што се репрезентације тиче, што се фудбала тиче, они су спремни да учествују. Какво ће бити наређење са виших инстанци, то је нека друга прича… Играју се ту разне игре, али засад спортисти, фудбалери одолевају“, каже Петровић.

Он истиче да тровање бившег агента Сергеја Скрипаља не би требало да има никакве везе са фудбалом. „Али знамо колико је политика умешала прсте у спорт, не само у фудбал, и то откад је фудбал постао планетарни догађај. Од првог светског првенства 1930. политика је саставни део спорта“, констатује Петровић. Као посебно некоректну издваја изјаву шефа британске дипломатије Бориса Џонсона, који је Мундијал у Русији упоредио са Олимпијским играма у Берлину у време нацизма.

Станковић, с друге стране, подсећа на кратко и селективно памћење Џонсона, који је заборавио како је енглеска фудбалска репрезентација поздрављала Хитлера на пријатељској утакмици у Берлину 1938. године.

„Нисам сигуран колико ће Енглезима бити пријатно да виде ту слику, ако се данас негде појави у неким новинама. То је познат случај кратког памћења и употребе или злоупотребе података, како, кад, коме одговара“, каже Станковић, додајући да су и један и други мундијал пред Други светски рат, 1934. и 1938. у Берлину, били изразито обележени политичком ситуацијом, али да је тога било и на првенствима скоријег датума.

Шансе српске репрезентације

Када је реч о томе која репрезентација је фаворит на Мундијалу и какве су шансе српског тима, саговорници Спутњика кажу да су изненађења увек могућа.

„Увек је боље очекивати мање, па да се добије више, него отићи са великим амбицијама, па се онда вратити већ после првог круга, што нам се десило приликом последњег учешћа у Јужној Африци 2010. Имали смо добар тим, солидан. Имамо га и данас, али то је такмичење на коме милион детаља утиче на резултат, тако да се не бих усудио да нешто прогнозирам. Ако ме пријатно изненаде, утолико боље. Имамо солидне играче, да ли ће се све коцкице сложити и да ли ће и селектор, који је релативно нов у том послу, моћи да то све искоординира, да ли ће бити ту вишак неких саветника и да не кажем бабица, што нам не би било први пут јер то нам је ваљда у опису менталитета да сви знамо све… Да сачекамо, па ћемо већ после прве утакмице имати неку реалнију слику. Пролаз у други круг није нереални циљ, али треба га остварити на терену, а не у изјавама“, каже Станковић.

„Треба отићи умерено, битна је та прва утакмица против Костарике. Група није нимало лака и биће јако тешко да прођемо у нокаут фазу“, сматра Петровић.

Што се фаворита тиче, према речима Станковића, прогноза је незахвална.

„Лепота фудбала је у томе што, за разлику од многих других спортова, аутсајдер на папиру може да победи. Изненађења ће бити, а неко од тих поменутих фаворита ће, верујем, на крају бити први“, сматра Станковић.

Саговорници Спутњика на крају изражавају уверење да ће на Мундијалу у Русији спорт победити политику.

„Верујем да ће се неки политичари постидети изјава које дају у овом периоду и кад покушавају да подигну тонус и да подгреју неку нездраву атмосферу“, каже Станковић.

Спорт ће, оцењује Петровић, на крају победити политику, иако једно без другога не могу.

„Гардијан је писао да, ако желите да схватите и разумете политичку сцену у свету, само баците поглед на фудбалска дешавања. Упоредили су два најмоћнија агента данашњице, Мина Рајолу и Жоржа Мендеша, са најмоћнијим лобистима Вашингтона, само што се тамо лобира са гласачким листићима, а у фудбалу са уговорима и милионским трансферима“, закључује Петровић.

Тагови: Русија, Фудбал