Пре тачно 16 година, кошаркашка репрезентација Југославије остварила је један од најважнијих тријумфа у богатој историји, савладан је амерички „Дрим тим“ у четвртфиналу Светског првенства у Индијанаполису.
Југославија је увек била земља кошарке. Успеси су се низали на светским, европским првенствима и Олимпијским играма. Ипак, мало која победа „плавих“ је обрадовала нацију као она извојевана 5. септембра 2002. године.
Само три године после НАТО бомбардовања државе коју су чиниле Србије и Црна Гора, кошаркашка репрезентација Југославије у Индијанаполису је бранила светско злато освојено четири године раније у не баш пријатељској атмосфери у Атини.
Овога пута домаћин су биле Сједињене Државе, а њихову репрезентацију чинили су не најбољи, али веома искусни играчи из НБА лиге. Звезде попут Реџија Милера, Бена Воласа или Пола Пирса довољно говоре о снази „Дрим тима“.
После неочекиваног пораза Американаца од Аргентине, Југославији је „запало“ да баш против америчких професионалаца испише историју. Јер управо су изабраници Светислава Пешића зауставили кошаркашку велесилу на путу до светског злата.
„Плави“ су добро одиграли у првом полувремену, после којег су водили са 40:36. Ипак, уследила је одлична трећа четвртина Американаца, па је Југославија у последња четири минута ушла са дефицитом. А онда…
Тројке Милана Гуровића, борбеност Дејана Томашевића и мирна рука Марка Јарића донели су Југославији историјски тријумф (81:78), због којег су многи данашњи клинци одлучили да почну да се баве кошарком.
Треба рећи да је најефикаснији на мечу био Предраг Стојаковић са 20 поена, Милан Гуровић додао је 15 (тројке 4/6), док је искусни Владе Дивац уз 16 поена додао и 11 скокова.
Југославија је касније савладала Нови Зеланд у полуфиналу, па и Аргентину у финалу за памћење, али победа над „Дрим тимом“ остаће заувек уписана у историји као једно од највећих достигнућа југословенске школе кошарке.
Екипу коју је са клупе предводио Светислав Пешић чинили су: Дејан Бодирога, Дејан Котуровић, Жарко Чабаркапа, Игор Ракочевић, Предраг Стојаковић, Владимир Радмановић, Марко Јарић, Предраг Дробњак, Владе Дивац, Милош Вујанић, Дејан Томашевић и Милан Гуровић.