TELEGRAM.HR: Тајна успеха Србије је што за њу не играју појединци него тим

Новинар хрватског Телеграма Лука Марин Вуцо „предвидео“ је да ће Србија узети медаљу на Европском првенству, упркос свим пеховима који су дочекали нашу репрезентацију.

„Прво се опростио Стефан Марковић. Нису се забринули. Онда су остали без Немање Бјелице. Жалостили су се, али не и забринули. Онда је отказао Никола Јокић. Наљутили су се, али не и забринули. Онда су се озлиједили Марко Симоновић и Мирослав Радуљица. Почели су сумњати, али још се нису забринули. А онда су остали без Милоша Теодосића.

Е тад су се забринули“, пише Телеграм.хр.

„Када је низ завршен озљедама Николе Калинића и Немање Недовића, шокирани српски навијачи невољко су морали признати да њихова репрезентација више није фаворит за злато. Постало је јасно да Србија без двије трећине момчади више нема онолико сировог талента којим је обиловала посљедњих година – од екстраталентираних играча преостао је само Богдан Богдановић.“

Али онда је почело да се игра, а Србија је показала своју снагу, пише овај новинар и објашњава кључ успеха српске кошарке.

„Тајна је у томе што за Србију не играју појединци него тим. Олакотна околност за Ђорђевића била је што се већина тих отказа догодила довољно рано, тако да је од почетка припрема уигравао актуалну момчад, привикавао играче на нове улоге. У Теодосићеве ципеле ускочио је Богдановић, он је био тај који ће добити све кључне лопте, који ће непредвидљивошћу скупљати и развлачити супарничке обране, отварати простор за суиграче. Срећа у несрећи била је што ће момчад сада имати само једног шефа, а он је итекако потврдио повјерење суиграча – на просјеку је од 19,8 поена, 5,2 асистенције и 3,6 скокова“, пише новинар, и наставља:

„Премда је и Богдановић био предвиђен за покрити мјесто разигравача на краће вријеме, Ђорђевић је ипак требао пронаћи првог плеја, оног који ће бити тихи мотор момчади. Пронашао га је у Стефану Јовићу – донедавни кошаркаш Црвене звезде (рекордер Еуролиге по броју асистенција на једној утакмици) кључ је успјеха момчади. Јовић ће у утакмици подијелити своју дозу асистенција, то није упитно, али да би Србија побјеђивала, морао је преузети иницијативу да растерети Богдановића. Морао је узимати своје шутове, не допустити обранама луксуз да му некажњено иду испод блока.“
Главни извор српске моћи је уз терен – Саша Ђорђевић

Фактор X је Милан Мачван, бивши Партизанови играчи Владимир Лучић и Драган Милосављевић успешно су искористили своју прилику, али снага је под обручима, где су Огњен Кузмић и Бобан Марјановић, пише Телеграм.хр.

Па ипак, главни извор српске моћи је уз терен, не на њему, пише новинар.

„Саша Ђорђевић доказани је побједник који зна како извући максимум из сваког појединца. Кроз четири године на клупи Србије изградио је посебан култ репрезентације. Док већина изборника настоји што више сузити ротацију како турнир одмиче, Ђорђевић ради супротно. Он редовито користи свих 12 играча показујући тако сваком да није позван тек да попуни број. У репрезентацији нема водоноша, сви се осјећају битнима и у своје минуте улазе потпуно фокусирани, знајући да ће им се уз прави приступ опростити грешке. Можда звучи као клишеј, но Ђорђевић је заиста строг али праведан.“

„Највећа слабост им је што у нападу превише овисе о расположености Богдановића и у случају његова слабијег дана може им се догодити пораз и од просјечних екипа попут Русије“, наводи на крају текста новинар.