Српски тенисер Новак Ђоковић од данас и званично није више први на ранг листи Асоцијације тениских професионалаца (АТП).
Ђоковића је на врху, после 122 узастопне недеље, заменио Британац Енди Мареј.
Пораз у четвртфиналу мастерса у Паризу од Марина Чилића надовезао се на серију лошијих резултата најбољег српског спортисте свих времена и условио пад на АТП листи.
То је био идеалан повод дежурним критичарима на друштвеним мрежама да изразе задовољство Ђоковићевим „неуспехом“, као и да истакну разне теорије завере зашто Ноле није више први: исхрана, гуру, крст са Хиландара, па и наредба неког моћног да препусти прво место…
У мору „пљувања“ и критика на рачун Ђоковића, има и оних који гласом разума, модерним речником речено, „објашњавају“. Такав је и текст који преносимо, блог Ненада Ускоковића под насловом „Срам те било, Новаче“, а који је за свега један дан прочитало више стотина хиљада људи на друштвеним мрежама.
„Према поузданим информацијама пре две вечери у Хејлију, држави Ајдахо, САД, тамошњи комшилук је пријавио ремећење јавног реда и мира, пошто је њихов сусед на сав глас доживео серију оргазама гледајући пренос тениског турнира у Паризу.
Инцидент је убрзо изглађен јер се испоставило да је реч о бившем шведском тенисеру Матсу Виландеру који није успео да каналише своје “емоције”, док је гледао меч између Новака Ђоковића и Марина Чилића. На који начин је Виландер пристао да надокнади својим комшијама претрпљени стрес није до краја познато.
За Виландера овакво понашање није чудно, нити изненађујуће знајући колико га је фрустрирала вишегодишња доминација Новака Ђоковића, коју често није ни покушавао да прикрије. Оно што оставља поприлично непријатан утисак, иако ни то не чуди превише, јесте нескривено ликовање дела домаће јавности и медија јер је Новак од јуче други тенисер света.
Мислим јасно је да Срби имају толико великана светског спорта па им је овај Ђоковићев пад дошао као увреда и нешто испод нивоа на ком су навикли да функционишу. Обзиром да смо неприкосновени шампиони у фудбалу, рукомету, кошарци, одбојци и многим другим спортовима разумљиво је да нас је Новак, овом приликом, обрукао и да му овај поступак никада неће бити опроштен.Има ту још разлога наравно, јер је крст заменио амајлијом, јер не плаћа порез у Србији, а сви смо од уста одвајали не би ли он постао неко и нешто у животу.
И сада нам овако враћа.
Само 126 недеља, или безмало две и по године проведене на првом месту, у вероватно најјачој конкуренцији коју је светски тенис икада видео, нису биле довољне да задовоље домаћу јавност која одавно слути да се овај тренутак морао догодити.
Од почетка су они мудрији међу нама знали да свака, па и ова Новакова, прича има крај. Да ће пре или касније доћи и тај тренутак када ће бити други на свету. Дакле одмах иза првог, али не и први.
За нас који смо сви у животу достигли максимум, премало.И џаба 66 освојених турнира и 12 гранд слам-ова, нама Србима то не значи ништа јер ће једном ипак доћи крај.
Поређења ради горепоменути Виландер је освојио само пола од набројаног.
Један Горан Иванишевић, коме се и данас Хрватска клања, освојио је један Wимбледон.Новак три.Нама Србима све то не значи ништа јер ми када волимо волимо из све снаге, као фудбалере. Када мрзимо онда мрзимо још јаче, као Новака Ђоковића.
И сада када више није први можемо да одахнемо.
Више нам не смета да ли и где плаћа порез, да ли је у истом хотелу са Наташом Беквалац, да ли и шта носи око врата и шта о томе мисли Српска православна црква, као и ми велики Срби који ретко идемо у цркву али практикујемо православље и турбо фолк.
И срам нека те буде Новаче што си нас ноћима држао будне освајајући све што се могло освојити, срам нека те буде што је пола света чуло за Србију само јер је њено име стајало поред твог имена, срам нека те буде што је често било лакше устати ујутро и радити за бедну плату јер си претходне вечери уморио Надала или покварио фризуру Федереру.
Срам нека те буде што си био наш, а није те било срамота да то кажеш.Срами се што и сада када ти је тешко имаш нас који не умемо да ценимо све ово што си постигао.
Срами се јер је мене срамота од нас самих што смо такви какви јесмо.…и сви ћемо те опет ковати у звезде и говорити да смо знали да ћеш се вратити када поново почнеш да освајаш турнире.
Такви смо ми Срби.
Што би рекао Црњански “Нигде се не говори тако лоше о нама као код нас самих”
Тагови: АТП, Енди Мареј, Новак Ђоковић, Тенис