То што је „Дејли мејл“ Ђоковићу доделио награду за „ковидиота године“ јесте новитет, али такво понашање није раритет.

Британски таблоид је дао себи за право да за Новака каже да је особа која се најгоре понела у времену пандемијских околности.

„Само је Ђоковић могао да забије лоптицу у лице линијском судији, али то није најгоре што је урадио. Он је током пандемије организовао турнир на Балкану“, навели су.

Истини за вољу, Новак је током године направио неколико грешака.

Грешке су, потребно је истаћи, долазиле из најбоље намере, односно због тога што је српски тенисер желео да помогне на разне начине, разним људима.

Да је морао да прича да можете да промените молекуларну структуру воде – није.

Да је могао да пажљивије бира речи када је тема „обавезна вакцинација на корону“ била поприлично осетљива – могао је.

Да је морао да обрати више пажње на ситуацију око себе пре него што је организовао турнире у Задру и Београду (популарни Адрија тур) – морао је.

Да ли то значи да новинари неког таблоида имају право да га називају идиотом, односно „ковидиотом“?

Да ли су уличарски термини постали једини начин изражавања одређеног дела светских медија?

Новак је критике и награду делом добио и зато што је дисквалификован са УС опена, где је линијског судију погодио лоптицом у пределу врата.

Линијског судију није гађао и, иако се инцидент десио након претрпљеног брејка, јасно се видело да није имао апсолутно никакву намеру да исто уради.

Ипак, несрећа му се тог дана мотала изнад главе, па је лоптица завршила на врату госпође која је моментално осетила велике болове и пала на под.

Да, правила су таква да у тој ситуацији играч – у овом случају први тенисер планете – буде дисквалификован.

Случајно је погодио линијског судију лоптицом у врат – након што је гем завршен, што је направило разлику – и био је кажњен према правилнику.

И због тога је идиот?

„Дејли мејл“ није једини британски таблоид који годинама мање-више отворено има агенду против српског тенисера.

Сетимо се ситуације са овогодишњег издања Ролан Гароса на којем је Новак поражен у финалу од Рафаела Надала (3-0).

Он је у четвртфиналу имао доста проблема против Пабла Карења Бусте, мучила га је повреда, али је успео да се са њом избори и да дође до преокрета, односно победе од 3-1.

Наратив британских, али и светских медија је након тог меча гласио да је Новак „поново довео свој интегритет у питање“, односно да је „фолирант“.

Чак је и Карењо Буста индиректно оптужио српског тенисера за лажирање повреде…

„То је уобичајено, зар не? Он то увек ради“, прокоментарисао је Шпанац то што је Новак на терен изашао са траком на леђима због проблема са вратом, те у једном тренутку на кратко позвао физиотерапеута.

„Последњих неколико година он то увек ради када има проблеме на терену. Не знам, можда је то због притиска, можда због нечег другог. После тих ситуација он настави да игра потпуно нормално“.

Овакав коментар, на пример, никада не би био упућен Роџеру Федереру, а за то су добрим делом криви британски и светски медији.

Када је на Аустралијан опену ове године Федерер направио велики преокрет против Тениса Сандгрена у четвртфиналу упркос томе што је био видно повређен током меча.

У наредном мечу налетео је на Ђоковића у полуфиналу и глатко изгубио и, док је било јасно да није био на сто одсто физичке спреме, изгледао је много боље него у претходном дуелу.

Његова победа против Американца је била „чудесна“ и медији су о двадесетоструком Гренд слем шампиону писали хвалоспеве.

Медији су свесно изабрали страну и наратив којег се држи целе претходне деценије. Док је Федерер у одређеном контексту „чудесан“, Новак је у истом – „фолирант“.

Ситуација је на прес-конференцијама веома слична оној на насловним странама.

Уколико питање поставља неко из, најчешће, британске и америчке штампе, очекује се једна те иста ствар.

Тако су новинари на апсолутно свакој Ђоковићевој конференцији до краја Ролан Гароса постављали једно те исто питање, неретко ни преформулисано.

Питали су га да ли је ситуација са УС опена иза њега. И питали, и питали, и питали… а одговор је увек био исти.

​Ђоковић иза себе има сезону од 41 победе и пет пораза, четири личне титуле и једном екипном, првим местом на ранг листи…

Упркос томе, неки људи покушавају да сву пажњу преусмере на дешавања са Адрија тура и УС опена.

• Заборавља се то што Новак од првог дана пандемије вируса корона, односно од првог отказаног турнира у сезони, покушава да се избори да слабије рангирани тенисери добију више новца.
• Заборавља се то што је Адрија тур, уз још неке локалне турнире, организован како би играчи којима је то најпотребније имали како да зараде барем неки новац.
• Заборавља се то да је Новак помогао Бергаму донацијом од око милион евра када је у том делу Италије ситуација са вирусом корона била најкритичнија.
• Заборавља се да је у неколико наврата ове године помогао разним болницама у Србији, као и да је учествовао у још неколико таласа помоћи огромним свотама новца.
• Заборавља се да и поред невероватне количине притиска и даље покушава да се издигне изнад политичког блата у које се претворила водећа тениска структура и да помогне онима којима је помоћ најпотребнија – онако како он мисли да би требало, а не онако како су му рекли да би требало.

Али, изгледа да се код Британаца, а неретко и код Американаца, не заборавља ко је „ковидиот“.

Ако је Новак Ђоковић „ковидиот године“, онда то и није толико страшно.