Нешка Робева, легендарна бугарска ритмичка гимнастичарка, упутила је јавно писмо најбољем тенисеру свих времена Новаку Ђоковићу.
Славна 78-годишња Бугарка се обратила Ђоковићу после његовог боравка у Софији где је учествовао у егзибиционом мечу са Григором Димитровим.
„Почела сам да гледам, а не тенис, почела сам да гледам твоје наступе, после твог одбијања да се подредиш жељи да ти наметну нешто у шта дубоко не верујеш (и мени, ако је то битно) и чему се цело твоје биће одупире. Знала сам да те неће сломити јер си човек, спортиста, Балканац и не стидиш се и не плашиш се да то изговориш наглас пред читавом светском гомилом која шишти“.
„Немој се стидети да се зовеш Србином, за разлику од многих које завиде, не на слави, не на новцу, већ пре свега на томе што можеш и што јеси слободан човек. Човек, па спортиста! Да се можеш одрећи безбедног, луксузног живота без облака, зарад спорта и пре свега зарад ствари коју спортом браниш и коју, нажалост, многи не разумеју. Заправо, мало ко то разуме (ван народа и своје земље), не могу да прогутају да то чиниш на јединствен начин, некад кроз смех, задиркивање, некад кроз сузе… Али увек са вером и самопоуздањем победника“.
„Гледала сам твоје учешће на недавном такмичењу, радовала се твојој победи, као наша деца, играла сам и певала песме, заједно са тобом, дочекивала сам те у Београду. После кошмара названог отварањем такмичења, после глупости са женама у боксу, након што су руским и белоруским спортистима ускратили право да представљају своју земљу и ћутања учесника, вратио си ми веру у смисао спорта. Хвала ти! Захваљујем на части којом си нас почастио, на циљу који си прихватио, на радости којом си испунио и наша срца…“
„Имала сам и имам изузетне пријатељe захваљујући спорту широм света, али српска, турска, румунска, грчка, балканска пријатељства су нешто друго, посебна су – незаборавна. Уверена сам да Балкан и наше земље носе у себи енергију, културу и темеље, европскије, али и другачије од оних који себе сматрају високо цивилизованим, али са садистичким задовољством руше традиције, намећу обрасце, покушавајући да униште сваку слободу мишљења и разноликости. Балкан ће живети заједно, у то сам убеђена, када се роди још следбеника Ђоковића који могу да кажу: „Хвала, брате!“